Позивам вас да 30. јуна 2011. одвојите време да дођете на парастос зверски побијеним житељима села Божићи.Уверавам вас да ћете бити дубоко потрешени и да ће вам то дати још више моралног подстрека да се без разлике присетите свих жртава Сребренице.

Београд је постао Мека за све оне који су некада значили нешто у музици, а мјеста гдје су одржали концерте личили су на клуб наредника Пeпера за сломљена срца, гдје се колективно враћало у прошлост.

Својевремено је амерички филмаџија Мајкл Мур, у своме легендарном филму Куглање за Коломбајн поставио питање директору ријалити-серије Пандури – зашто корумпиране директоре компанија не бацају крваве на под.

Једна од до недавно најразвијенијих и најдинамичнијих држава САД почиње да солира у својим спољноекономским односима, а до вођења самосталне политике од тога је дели само један мали корак.

Да се не лажемо, то што се дешава у Африци нема везе ни са игром, ни са умећем. Сви су отишли само по победу. Баш као што се иде и у рат. Ајмо искрено, да није било Фокланда, да ли би било Марадонине руке? И да није било четника и усташа да ли би било руке Батице Мирковића?

Уиграни као да су се спремали за Мундијал, СЕКА и Ђорђе довели су Данас на корак од ликвидације тако што је најпре она више година финансијски исцрпљивала злосрећно гласило, а онда је он спровео завршни ударац подигавши тужбу вредну 750.000 динара.

Несумњива окосница целе ове тв феште јесте сам Жика Николић. Професионалан, опуштен, спонтан, добронамеран, једном речју господин. Са овом тврдњом се свакако неће сложити параурбани мислиоци који га називају Жика Сељак.

Дакле, док год српски председник у пријатељском ћаскању са српским тајкунима каже њима – еј људи, што ви не изградите један мост – дотле ни једном тајкуну неће фалити ни длака са главе.

Позивање на ширење оптимизма само је израз идеолошког ћорсокака, немоћи и неспремности да се осмисли продуктиван критички дијалог о најважнијим питањима нашег друштва. Није случајно речено да су песимисти у ствари само добро обавештени оптимисти.

Србија је одавно постала регионални Ел Дорадо за имућну и незаситу мањину, односно конц-логор за ојађену већину. Површна статистика може да замаскира ту трагичну чињеницу, али професионални новинари, уредници и аналитичари не би смели да се задовољавају површном статистиком.