Наиме, уколико тек сада сазнајемо за ове злочине америчке владе, само је питање шта ћемо још имати прилике да сазнамо и какве је експерименте Америка спроводила у неким другим деловима света. Међутим, од овога још више брине питање да ли су поменути експерименти још увек у току.

Није држава Србија та која не омогућава формирање тог тела Бошњачке националне мањине, већ представници БКЗ желе да преузму примат и себе представе као једине легитимне представнике Бошњачке националне мањине.

Камате у Србији су убедљиво веће него у већини земаља Европе, док клијенти нису заштићени од измена уговора, што даје банкама могућност да самовољно услове отплате кредита, тако да се познати рекламни слоган „уђеш, изађеш и готово“, може парафразирати са – уђеш, изађеш и готов си.

Можда ће бити довољно новца за политички маркетинг за највише два месеца. То даље значи да ће морати да се прода и Енергопројект, да се макар стигне до јуна. Онда иде лето и Тадић се нада да практично сигурно може да преживи годину дана.

Када би се архивски фондови отворили до краја за историчаре, пронашла би се и бројна документа битна за утврђивање последњих дана ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.

Разумем да данас и овде не постоји законит начин да родитељ свом детету наметне своју вољу, ипак је родитељ тај који први мора да води рачуна о добробити детета, чак и по цену тога да прекрши закон.

Стиче се утисак да Србија не сме да протестује због хулиганског понашања насилника у Бриселу, који су напали групу навијача из Београда који су се сасвим мирно шетали “незгодним” делом Брисела. Толико о тој демократској Европи која се ужасава српских насилника.

Све сличности можда су само случајне. Барем 15 дана колико траје првенство света у кошарци и грађани Србије могу да се осећају као да су велики и моћни, какви су били на геополитичкој и кошаркашкој позорници током Хладног рата.

Зграда Геозавода постала је карактеристична слика Србије, која је за само сто година прешла пут од релативно здравог и стабилног друштва до државе без закона на ивици распада, коме су новац, прасетина и трубачи све више једино мерило идентитета.

Озбиљне државе своју прошлост не унижавају, већ од ње уче и према том науку се и владају. Можда мењају идеологије и државна уређења, али  сопствену историју не одбацују. Прихватају је таква каква јесте.