А како стоји ствар са ћирилицом у Србији?

Српско Удружење Ћирилица Београд не бежи од фотеље, али се ипак за борбу поштовања Устава и разних закона о поштовању писма бори онако како то борба налаже, на бојишту и увек под једном србском заставом.

Када смо овог августа кренули за Пирот да се уверимо у речи једног нашег поштованог члана Пироћанца нисмо ни сањали на која ћемо изненађења да налетимо. Пошли смо необичним путем, а то није ауто-пут. Ауто-пут је за пословне људе, који се сада зову бизнисмени, акаунт менаџери и томе слично. То је пут за путнике који хоће што пре да пролете кроз латинизовану Србију, за бабе, деде и остале трећепозивце. Пут којим смо ми пошли је смедеревски преко Гроцке који води паралелно са латиничном ауто-страдом. Обичан човек би рекао да смо залудни и да не знамо шта ћемо од досаде, али разлог постоји још од прошле године, када смо испровоцирани непоштовањем прописа већ одлазећем министру шоумену писали о саобраћајним знаковима који нису постављени на путевима ни по Уставу, ни по Закону о саобраћају, ни по правилницима. Наравно све смо то поткрепили фотографијама и „нормално“ нисмо добили никакав одговор.

Наиме, тада су нас заинтригирали саобраћајни знаци за означавање имена места који су у срцу Шумадије Крагујевцу срамотно постављени латиницом. Десимировац, Трнава, Чумић и све до Београда, осим стидљиве младеновачке таблице, комплет латиница. Разговарајући о томе нашли смо разлог да кренемо и према Пироту преко Гроцке. Изненађења није било. Опет све латинично осим излазне табле у селу Колари.

Смедеревска Паланка, Селевац, Азања, Багрдан, Јагодина, Ћуприја, Параћин... Све. Пошто смо рекли да не бежимо од фотеље скренусмо у рововску борбу ауто-путем и без изненађења дођосмо у Пирот кроз Сићевачку латиничну клисуру. На уласку у град табла са оба писма и добродошлица ћирилицом, али прекривена гранама још увек зеленог дрвета. Тунел и скретање за село Блато уједно је и излазак из Пирота. Село Блато задња пошта Пирот смештено је у пољу на седам километра од Момчиловог Града. Некада центар збивања и расадник људи који су волели Русију и због тога робијали тамо далеко у Лијепој Њиховој. Била је то шесторка поносних ћириличара који су заменицу „ја“ писали некако чудно, окренутим латиничним „Р“. То је изгледало некако овако „я“. Њих се данас ретко ко осим њихових сећа, али их треба споменути због посвећености ћирилици.

Наравно и у селу Блату нас дочекује латиница и то на новој плавој табли. Као да је одлазећи министар наредио да се исправи све што је требало по њему исправити. Данас то поносно село није ни сенка оног победничког села. Од ћирилице остало је само пиво једног домаћег произвођача на црвено белој тикети и радња малог Милоша Блачанца у центру Пирота исписана ћирилицом. Напуштамо село после неколико дана одмора и опет чудним путем поред латинизоване Бабушнице преко Ресника, Доњег Крњина, Дивљанског језера, Ниша. Правац Трстеник преко Ћићевца, Стопање, где је некад код сто пања славни Вожд Црни Ђорђе заборавио чибук. Да се пробуди вероватно би мислио да се налази у некој аустријској Стопањи. Мада да не грешимо душу табла на Старом трстеничком мосту била је исписана српским и немачким језиком исто као некад на сајму аутомобила 1938. године.

Драги пријатељи, када смо помислили да нема наде искра је заискрила. Пар трстеничких улица и путоказ за манастир Љубостињу, а где би иначе, говоре нам и шапућу ћирилицу. Као да Стефан Немања са табле понавља онај завет који је професор Миле Медић лепо срочио у своме писмену. Па опет нови трачак наде. На предлог честитог сељака Десимира из Десимировца код којег парадаjз и пасуљ купују најлепше даме Видиковца идемо за Београд преко олињалог крова Шумадије Гледићких планина, где се ћирилица сакрила у Годачици, Гледићу, Аџиним Ливадама и где би другде у Бајчетини. Јадна гледа у сунце са малених табли које је за њу стварно далеко. Као да чека неређење за покрет. Нажалост за сада и из центра нема наређења.