Анти-антифашистичка офанзива на Зрењанин

Историјски назив данашњег Зрењанина био је Велики Бечкерек. Указом краљевских намесника, марта 1935. године, назив је промењен у Петровград. На другу годишњицу ослобођења, октобра 1946. године, град је добио назив Зрењанин. У оба случаја, назив је промењен без демократског изјашњавања. Међутим, 1992. године, одржан је референдум, на ком се око две трећине бирача који су гласали определила да се задржи назив в Зрењанин.

Називи свих насељених места у Србији данас су утврђени Законом о територијалној организацији Републике Србије и могу бити промењени само изменом тог Закона.

Крајем прошле године, у Зрењанину је формирано удружење „Петровград“, које чине власници неколико већих приватних предузећа и националистичке организације попут Друштва српско-руског пријатељства, Српског народног покрета „Светозар Милетић“ и сличних... Оснивачи овог удружења су и неки спортски клубови, као и Удружење одгајивача голубова српских високолетача „СРБ-797“. „Петровград“ као свој основни циљ има промену назива града у Петровград.

Зашто је покретнута иницијатива да се граду Зрењанину промени назив?

Десничари настоје да потисну све симболе који подсећају на антифашизам, социјалну и националну равноправност, како би приватним компанијама, домаћим и страним, омогућили да наше заједничке ресурсе користе за производњу приватних профита и како би могли неограничено да експлоатишу наше раднике.

Ради се о појави коју су социолози назвали анти-антифашизам. Обновљеном капитализму потребно је да негује културу сећања, која не доводи у питање актуелне односе моћи. Уместо доказаних хероја, који су погинули борећи се за слободу, фаворизују се ноторни издајници и историјске личности које су познате само по сарадњи с фашистичким окупаторима. Учесталим рехабилитацијама ратних злочинаца и сардника нациста и издајника, подривају се морални темељи на којима почива друштво. Друштво које није у стању да разликује добро од зла не може опсатати. Рехабилитације подстичу неморално поступање, испоставља се да не постоји санкција за погано понашање.

Нова српска буржоазија потискује антифашизам, како би се обесхрабрио отпор постојећем неправедном систему.

Анти-антифашизам део је неолибералног пројекта чији је циљ да се радничка класа поново потисне у подређени оложај и да има само ону друштвену улогу коју јој одређује крупни капитал.

У Србији анти-антифашизам јесте саставни део неолибералне транзиције, чији је циљ да се успостави систем у ком је власништво над свим привредним и природним богатствима у рукама страног и домаћег капитала. Да би земља била потиснута у периферни, подређени положај, морају се поништити антифашистичке тековине као што су јавно власништво над средстима за производњу, самоуправљање, социјална права. Да би обновљени капитализам могао глатко да функционише, морају се из колективног и индивидуалног памћења протерати борци за друштвену правду и партизански покрет.

Парола југословенског антифашизма је била „Туђе нећемо – своје не дамо“. Данас нас неолиберали уче како све што вреди морамо да препустимо странцима, па ће нам онда бити боље - кад не будемо имали ништа. Да би стране компаније постале власници све вредне имовине у Србији, мора се потиснути у заборав цела српска ослободилачка политичка култура.

Друштво које није у стању да разликује добро од зла не може опстати

Покретачи иницијативе противе се одржавању референдума о промени назива, што указује на то да они сматрају становнике Зрењанина недораслим да сами донесу одлуку о томе како град треба да се зове. Једини легитиман начин да се одлући о промени назива града јесте да се одржи референдум.

Зрењанин је мултиетнички град. У њему, поред већинских Срба, живе и Мађари, Румуни, Словаци, Роми и припадници других народа. Јавна симболика у етнички и верски сложеним срединама не сме припадати само једној националној групи и само једној традицији. Она мора водити ка повезивању различитости у једну заједницу.

Југословенски антифашизам борио се за остваривање универзалних циљева, као што су слобода, правда, једанкост... Назив Зрењанин симбол је антифашистичке борбе, која је - као једна од највећих тековина цивилизације - прихватљива свим народима.

Инсистирање да назив града буде Петровград може дестабилизовати етничке односе у Банату.

Уколико Српска напредна странка ову иницијативу прихвати, изгубиће власт у Зрењанину, зато што већина Зрењанинки и Зрењанинаца не жели промену имена града.

*Аутор је активиста Зрењанинског социјалног форума