Čipovi, avioni, kamioni, milioni...

U moru suludih priča kojima vlast spinuje privredni bum Srbije jedna od najfantastičnijih je ona o proizvodnji čipova. Najavljuje se da će Srbija biti čudo na Balkanu, lider u regionu i šta sve ne, nakon ulaganja šeika iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Pompezna priča o srpskim čipovima jako podseća na prošlogodišnju vest da će se u Inđiji izgraditi najveći IT park u regionu, koji će zaposliti 25 hiljada stručnjaka. Od toga ništa do danas, a i „srpski čipovi“ dobri su za marketing u službi vlasti. Da li je to realno, potpuno je drugo pitanje.

Čipovi su, inače, složene poluprovodničke komponente, uglavnom na bazi silicijuma, koji se koriste za proizvodnju računara, telefona, televizora, radio aparata, MP3 plejera, ručnih satova… Pored običnih čipova namenjenih za komercijalne i industrijske uređaje, proizvode se i čipovi posebne namene, koji mogu da rade u ekstremnim uslovima, za potrebe vojske i svemirskih istraživanja.

Ono što upada u oči je da se proizvodnja čipova o kojoj se mesecima govori po pravilu pogrešno vezuje za stručnjake iz oblasti informatičkih tehnologija (IT). U Novostima se baš ovih dana pojavio tekst s naslovom „Čip je naša nafta“, koji počinje rečenicom: „Informatička industrija jedna je od najperspektivnijih delatnosti u Srbiji”. U tekstu se dalje razrađuje uspon IT u Srbiji i nagoveštava uvećanje profita kad se krene s proizvodnjom čipova.

IT sektor i proizvodnja čipova su dve potpuno različite delatnosti. Dizajniranjem čipova bave se inženjeri elektrotehnike koji su specijalizirali elektroniku,odnosno mikroelektroniku, a ne informatičari. Dakle, IT stručnjaci nisu potrebni za fabriku čipova. Istina je da se od čipova prave računarske komponente koje kasnije koriste informatičari. Ipak, kako se u medijima moglo pročitati, navodnim investitorima šeicima smeta samo što Srbija nema dovoljno IT stručnjaka za fabriku čipova, pa se čak pozivaju informatičari iz dijaspore da se vrate i zaposle u arapskoj Mubadali koja će, prema najavama, otvoriti fabriku u Srbiji. Smejurija!

Mubadala se, navodno, opredelila za Srbiju nakon što je odustala od izgradnje fabrike u Emiratima zbog nedostatka kadrova. Otkad se u medijima promoviše ova priča, pojavljuju se različite cifre u vezi sa brojem radnika koje će uposliti, od dve i po, pa do četiri i po hiljade. Primera radi, najveća fabrika čipova na svetu, koju je Samsung izgradio u Austinu (Teksas), zapošljava dve i po hiljade radnika.[1]

Ne treba biti stručnjak da bi znao da Srbija nema ni sirovine, ni tehnologiju, niti dovoljno znanja za proizvodnju složenih poluprovodnika. Fabrika čipova zahteva apsolutno najviše standarde, ne samo u tehnološkom, već i u svakom drugom pogledu. Iz tog razloga se one nalaze u SAD, Japanu, Južnoj Koreji, Tajvanu, Nemačkoj. Sudeći prema top-listi[2] proizvođača čipova u svetu, UAE nisu ni među prvih 25 (iako prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić izjavljuje da su jedan od najvećih proizvođača), niti Mubadale ima na listi proizvođača čipova. Tu su američki Intel, korejski Samsung, pa opet američki Kualkom i Teksas instruments, japanska Tošiba itd.

Upućeni kažu da su za proizvodnju čipova potrebne decenije usavršavanja prateće infrastrukture. EI Niš je još 1962. počela sa proizvodnjom poluprovodničkih komponenti, da bi krajem osamdesetih imala solidnu tehnologiju za pravljenje čipova, ali sankcije i katastrofalna ekonomska politika učinili su svoje. EI Niš praktično više ne postoji, a iskustvo rada iz 1991. godine, danas nije primenljivo jer je tehnologija prilično uznapredovala.

Komercijalni čipovi su svima dostupni i veoma jeftini. Srpska fabrika čipova morala bi najpre da ovlada ovim skupim sportom, potom da postigne konkurentnu cenu uz profitabilnost. To bi bezmalo značilo da će Mubadala da kupi skupu opremu, pokupi Intelu i Samsungu stručnjake, da u Srbiji napravi najbolje čipove na svetu i da ih prodaje ispod cene. Deluje da su veće šanse da Srbija bude konkurentna na tržištu svemirskih brodova nego u proizvodnji čipova. Međutim, spin o srpskim čipovima i blagostanju koje će nam doneti, odličan je za impresioniranje neupućenog sveta.