Ко се боји Шешеља још?!

Ако је интересовање Европе за слободу медија у Србији означило крај меденог месеца Александра Вучића и Запада, онда би се иницијатива Хашког суда да пусти Војислава Шешеља могла назвати првом брачном кризом.

Шешељ се добровољно предао Хашком трибуналу у фебруару 2003. године. Четири године је чекао да почне суђење, 27 дана штрајковао глађу да би му дозволили да се брани сам. Суђење је завршено у марту прошле године. Пресуде још нема. Стигао је нови судија, који тек мора да се упозна са случајем. Шешељ, без пресуде, невин, више од 11 година лежи у хашком затвору. Једини је оптуженик у Шевенингену који се добровољно предао а да ниједном није био пуштен на привремену слободу.

Једно је јасно – ако га заиста пусте, то неће бити због његових угажених људских права, већ зато што с њим на крај не могу да изађу. Ко је макар једном пратио суђење Војиславу Шешељу, уверио се колико он суверено влада судницом и материјом, за разлику од немуштих сведока и тужалаштва. Какав год исход да буде, он је апсолутни морални победник.

Шешељ је и у тешком здравственом стању. Након операције рака дебелог црева пре шест месеци, одлуком Трибунала, изолован је у самицу. Држан је у соби “три са три” у којој има само један кревет, док је његовој породици било забрањено да га види, због чега је из протеста одбио да прима хемотерапију. Искомпромитованом Хашком трибуналу не треба смрт још једног Србина у Шевенингену, па је његова болест додатни разлог зашто је судија Антонети иницирао пуштање лидера радикала. 

Међутим, пошто Шешељ не прихвата услове које је Хаг поставио за његово пуштање до изрицања пресуде, повратак у Србију ипак није известан.

„Уколико будем привремено пуштен на слободу, нећу се јављати полицији, нити ћу носити електронску наруквицу или друге предмете којима се нарушава људско достојанство. Учествоваћу у политичком животу Србије на јавним скуповима, даваћу интервјуе новинама, гостовати у телевизијским емисијама и јавно критиковати Хашки трибунал као нелегални међународни суд. Одбацујем било какве гаранције владе у Београду. Прихватам само да не напуштам Србију“, навео је Шешељ у поднеску Хашком суду.

Влада Србије до среде треба да види шта ће с врућим кромпиром који јој је Хашки суд пребацио пошто је тражио гаранције о привременом условном пуштању Шешеља на слободу. Председник Савета за сарадњу са Хашким трибуналом Расим Љајић оценио је да је суд направио проблем и сад тражи начин да га "извезе Србији".

„Увек смо водили рачуна о интересима наших држављана у Хагу, а сада нас стављају у ситуацију да радимо нешто против интереса затвореника јер је рекао да не жели да дође и прихвати услове Хага - објаснио је Расим Љајић за Вести.

Међутим, адвокат Тома Фила каже да би Хашки суд могао Шешеља да пошаље у Србију без обзира на то што он не прихвата њихове услове, уз гаранције Владе Србије. У том случају, извесно је да ће Вучић морати да хапси кума који ће несумњиво прекршити услове суда. Због тога преко медија припрема терен за овакав сценарио. Таблоид „Ало“ на насловној страни објављује своја сазнања од анонимног извора да је Шешељ „пролупао“ и да прети како ће бити крви до колена ако Влада да гаранције против његове воље. 

С насловне стране Вучићевог „Информера“, Шешељ поручује: „Осветићу се Вучићевој и Томиној деци.“ У тексту се наводи да је Шешељ рекао конзулу да ову претњу пренесе председнику и премијеру. Вјерица Радета је „Блицу“ потврдила да је Шешељ разговарао са конзулом.

На прелиминарној дискредитацији Шешељевих јавних иступа, поред њега самог, раде и подобни СНС аналитичари, а на интернету СНС ботови, форсирајући завереничку теорију: Тобоже, Шешељ се "договорио с Трибуналом да по изласку из притвора напада Александра Вучића јер западним силама не одговара тако јак премијер који води независну спољну политику".

Да ова теорија пије воду, Хаг не би постављао услове за Шешељево пуштање, не би га из затвора слао у кућни притвор, већ би га, попут Рамуша Харадинаја својевремено, пустио на безусловну привремену слободу. Ово јесте за Вучића веома лош моменат за повратак Шешеља, јер су неки медији, охрабрени наступом ОЕБС-а и Девенпорта, почели да се понашају критички, јер се због рестриктивног закона о раду, због беде и сиромаштва спремају социјални немири и протести. Само му још недостаје Шешељ који извлачи његов најпрљавији веш у, рецимо, Утиску недеље. Ипак, да је Запад заиста желео да дестабилизује ову власт, пустио би Шешеља који месец раније, током предизборне кампање.

Најзад, лидер радикала, након више од деценије одсуства, нема утицај који би могао да угрози стратешке интересе Запада, тј. власт у земљи. Његова странка, после одвајања Вучића и Николића, практично не постоји. Ипак, ако дође, он ће у најмању руку, приредити циркус због којег ће двојици моћних људи да преседне, твитераши и фејсбукаши имаће нови материјал против вође, народ ће се забавити, ретки напредњаци замислити, а ако се неки таблоид осмели, повећаће тираж.

Када је лидер радикала одлазио у Хаг, Вучићу су ишле сузе, а Николић је био видно утучен. Вест да би могао да се врати вероватно им мами исте реакције.