"Čudotvorni" Lazar Krstić – novo lice, stara priča

U vreme najžešće krize i nezabeležene inflacije 90-tih, Srbiji je, bar se to tada tako predstavljalo, spas doneo deda-Avram, stari lisac i znalac koji je uspeo da posrnulu privredu bar privremeno vrati u ravnotežu, i omogući joj nekoliko godina stabilnosti i privrednog rasta. Avramovićev program ipak nije mogao da iskoreni najveće boljke srpske privrede i države, koju su potom dotukli bombardovanje i petooktobarski reformatori. Dvadeset godina nakon deda-Avrama, srpska ekonomija je zato opet na ivici propasti, a kao i tada, sluđenom i uplašenom narodu danas se servira novi spasitelj. Ovog puta međutim nije reč o starom, proverenom i iskusnom stručnjaku, već o mladom japiju, koji je se , kako nam se to predstavlja, iz rodnog Niša vinuo čak do Amerike, gde je, uz zdušnu pomoć američkih pokrovitelja, sa svojih 29 godina postao deo globalističkog podmlatka. Onda se nekim čudom, kako nam je rečeno, požrtvovano vratio na rodnu grudu, ne bi li nju i svoj napaćeni narod, zajedno sa drugim novim mesijom, tj. Aleksandrom Vučićem promenio i preveo je od trnja do zvezda.

Kada je počela priča o potrebi angažovanja stranih stručnjaka, najpre je pominjan razvratni Dominik Štros Kan, da bi nas Vučić iz Londona uplašio idejom o dovođenju dvojice ministara iz vlada Margaret Tačer i Tonija Blera. Na kraju smo dobili srednje rešenje – naš a svetski, Lazar Krstić, mladog genijalca - patriotu, uglednog studenta Jejla, i finansijskog eksperta u konsultantskoj kući "Mekenzi“ sa Vol Strita. Mladi Krstić, koji je već tako mlad dosegao zvezde, i njegov zaštitnik, nisu nam međutim ostavili mnogo nedoumica – mi ćemo na zvezde dugo čekati, i samo ćemo ih sanjati, dok nas mesije teraju kroz trnje „reformi“, odnosno ekonomskog programa nametnutog od MMF-a i Svetske banke, koji od Srbije definitivno treba da naprave koloniju i rezervoar jeftine radne snage velikih korporacija.

Uprkos pokušajima medija da Krstića predstave kao sposobnog i samostalnog stručnjaka spremnog da se uhvati u koštac sa demonima srpskog društva i privrede, isuviše je očigledno da je reč o scenariju koji je sačinjen daleko od Beograda, a da je na glavnim glumcima ove predstave da svoju ulogu odigraju na najbolji mogući način, ne bi li opravdali dozvolu za dolazak na vlast, odnosno ulaganja za školovanje na Jejlu. Sad je sasvim jasno da je Vlada Dačića i Vučića do sada najogoljeniji nosilac kolonijalne politike u Srbiji, a da su njene uzde otvoreno zgrabili prekookeanski bankari i domaći fanatici ideologije slobodnog tržišta. Mladi genijalac je doveden da bi kao nestranačka ličnost preuzeo na sebe „bolne“ i „nepopularne“ mere, koje bi svakako znatno ugrozile rejting Aleksandra Vučića, odnosno da bi se preko njega sprovela masovna otpuštanja iz državne službe, izmene prenzionog i zdravstvenog sistema i Zakona o radu, kao i prodaja dela državnih preduzeća. Krstić je već počeo da govori o svojim vizijama kako Srbija treba da izgleda za pet godina, što u prevodu znači da će, dok se on igra ministra finansija, ljudi i dalje ostajati bez posla, plate i penzije će biti zamrznute ili obezvređene, a obični građani će i dalje krpiti kraj sa krajem - sve zarad budućnosti zamišljene u nečijim usijanim glavama.