Домољуби и бранитељи против вуковарске ћирилице

Вероватно приморане скорим уласком у Европску унију да најзад почну да поштују сопствене законе, хрватске власти објавиле су  да ће у Вуковару, граду са скоро 35% Срба, у званичну употребу бити уведени српски језик и српско писмо. (Према њиховом уставу,  потребно је да мањинско становништво броји 30% од укупног броја. У Вуковару је према последњем попису из 2011.године живело 57,37% Хрвата и 34,87% Срба. Занимљив је тај однос према попису из1990, када је у Вуковару било 47,83% према 32,90 %Срба). Иако се, рецимо, кад је реч о италијанском језику као службеном, којим се без икаквих сметњи служи италијанска мањина у Истри иако не испуњава постотак од 30%, у Вуковару су  локални бранитељи и домољуби бурно негодовали када су дознали да се припрема  увођење српског језика и писма у званичну употребу.

Своје огорчење нису крили ни пред камерама Хрватске телевизије, претећи  да ће  се одлучно супротставити намери да се  ћирилично писмо нађе на  уличним таблама и другим јавним местима њиховог града, пошто су ”Срби убијали хрватске грађане и оставили Вуковар у рушевинама”. Неки су захтевали да се поново попише становништво Вуковара, тврдећи како је наведени постотак Срба нетачан, други су негирали да се у Вуковару уопште говори српским језиком, већ да сви у анкетама изјављују да говоре хрватским (како би се тек провели кад би поменули српски!), а посебно се истакла  једна гневна старица у поодмаклим годинама која је пакосно узвикивала  да “ћирилице нигда ни било у Вуковару (што можда баш и није тачно) и да је нигда неће ни бити!”

Ово је, разуме се, само реаговање ”на прву лопту”. Озбиљнија се тек припремају и, свакако ће подстаћи и окупити огорчене домољубе и бранитеље из читаве ”њихове лијепе”. Главни “просвјед” заказан је за  други фебруар, када ће се у Вуковару одржати велики народни скуп на коме ће се од власти захтевати да повуку своју “непромишљену и недостојну одлуку” о увођењу у службену употребу српског језика и писма, односно, да на њу прогласи мораторијум од двадесет година. Вероватно им тај временски период изгледа довољан да се преостали Срби преведу у католичку веру и постану Хрвати, чиме би одлука о званичној употреби српског језика и ћирилице постала потпуно беспредметна.

А сасвим недавно, објављено је да се на другом делу те исте Хрватске гради споменик “хрватској ћирилици”, или, како се наводи, “примарном хрватском писму до 15. века”. Готово у исто време, ХАЗУ је  у Загребу одржао “знанствени скуп језикословаца”,  “доказујући” – без срама и стида -  да је ћирилица, у ствари, хрватско писмо, које је, истина, током векова, неоправдано занемарено.

Што се тиче хрватских домољуба и бранитеља, који сада протестују у Вуковару и оних који се из свих крајева “њихове лијепе” спремају да другог фебруара још одлучније покажу шта мисле о увођењу српског језика и писма у званичну употребу, они или никада нису  чули  за “хрватску ћирилицу”, или боље од својих “знанственика” знају и осећају чије је, заправо, писмо на које су толико алергични.