Недовршени пренос финала првенства света у ватерполу или од Атине до Казања

После завршетка финалне утакмице ватерполо репрезентација Србије и Хрватске нa првенству света у Казању, Хрватска телевизија прекинула је пренос у тренутку када је почело постављање победничког постоља за три првопласиране екипе. Њен коментатор, искусни новинар Мићо Душановић убрзано се опростио од гледалаца поруком да ће хрватски репрезентативци у недељу допутовати у Загреб са својим освојеним сребрним одличјима.

ХРТ је тако својим гледаоцима ускратио не само могућност да посматрају церемонију проглашења победника – без које је и сам пренос утакмице остао недоречен - већ и да виде репрезентативце Хрватске како примају честитке за освојено друго место и сребрне медаље. (ХРТ се, ипак, са закашњењем од 24 часа, а у трајању од неколико секунди, одлучио да прикаже делић слике са проглашења победника.)

Злобни српски кафански коментатори брзо су закључили да је прекид преноса уследио на захтев некога из хрватског државног врха, можда чак и саме госпође председнице. Она је, наиме, уочи утакмице послала снажну домољубну подршку “баракудама”, те је тако њихов катастрофални пораз испао још непријатнији. И не само то. Било је очигледно да су гледаоци ХРТ-а већ довољно измучени сјајном игром српског тима и очајном њихове момчади да би им још само требало да гледају како победници примају златне медаље док се њихова химна разлеже широм планете. (Ех, колико би било лепше и како би се пораз лакше поднео да је дошао од репрезентације неке друге земље, макар и Јапана!)

Други српски кафански стратези, којима пакост такође није слабија страна, имали су мање танано, а једноставије објашњење. Рекли су да је пренос утакмице сувише дуго трајао и ушао у термин већ раније заказаног концерта Марка Перковића Томсона, те је стога прекинут како телевизија не би најпопуларнијем хрватском кантаутору морала да плаћа одштету због неиспуњења уговора.

За то време, новинари Блица успели су да дођу до Горана Радмана, директора ХРТ-а, и да од њега затраже објашњење за необичан поступак хрватске телевизије. Директор је био изненађен њиховим питањем, рекао је да први пут чује шта се догодило, да би затим најавио како ће затражити да му “неко” поднесе извештај (а могао би и да оснује многочлану комисију, па да она лепо натенане и подробно проучи све околности које су довеле до прекида преноса и да свој рад заврши негде до Божића, а у сваком случају пре почетка следећег првенства Европе у ватерполу јануара 2016. у Београду). 

Иако се не може рећи да је исти случај недовршеног преноса Хрватске телевизије из Казања 2015. подсећа на неки начин на испад хрватских кошаркаша на првенству Европе одржаном у Атини од 21. јуна до 2. јула 1995. године. Хрватска репрезентација је у полуфиналу изгубила од Литваније и на крају заузела треће место. Првак Европе постала је репрезентација СР Југославије, пошто је у финалу победила репрезентацију Литваније. (За нашу репрезентацију играли су Бодирога, Даниловић, Обрадовић, Сретеновић, Паспаљ, Берић, Ђорђевић, Ребрача, Дивац, Савић, Томашевић и Котуровић, а тренер је био Душан Ивковић.)

Репрезентација Хрватске, коју је водио тренер Александар Петровић, изгубила је полуфиналну утакмицу од Литваније и, као трећа на првенству, прва се попела на победничко постоље. Пошто је примила бронзане медаље, а у тренутку када су се победници, репрезентативци СР Југославије, пели на постоље, Хрвати су са њега сишли и похитали у свлачионицу.

Не знам да ли је ХРТ и том приликом, после простачког испада хрватске момчади, прекинуо пренос како се у Хрватској не би чула химна победника, а не сећам се ни да ли су кошаркаши Хрватске и њихов савез кажњени због ниподаштавања не само СР Југославије већ и ФИБЕ, односно њеног такмичења. Често сам, међутим, безуспешно покушавао да замислим какве би казне ФИБА без много оклевања смислила за наше репрезентативце и наш савез да су се у некој прилици понели на сличан начин.

Мора се, ипак, признати да Казањ 2015. године није исто што и Атина 1995. и да у сваком случају представља очигледан напредак у понашању хрватских спортиста. У Атини су кошаркаши, предвођени тренером, отишли са постоља како би исказали презир према победницима, док је у Казању тренер хрватских ватерполиста срдачно честитао тренеру бољих “делфина”, а “баракуде” после примљених сребрних медаља стоички сачекале наставак церемоније и проглашење светског првака, од кога су претрпеле понижавајући пораз.