Дух Крцунове тетке и "свадба деценије"

Старији Ужичани дан-данас приповедају о необичним догађајима који су се збивали 50-их година прошлог века. Наиме, тадашњи шеф Одељења за заштиту народа (ОЗНА- све дозна) Слободан Пенезић Крцун, иначе Ужичанин, имао је тетку. Та тетка је била веома чудног понашања, што би се данашњим језиком рекло, мало уврнута. Све време је боравила по ужичким улицама, а волела је и да попије.

Кад год би „ожеднела“, ушла би у прву кафану и са било чијег стола попила ракију без питања. Нико није смео да је погледа, а камоли да је упита зашто то ради. Људи у кафани су се понашали као да је у кафану ушао дух, а ракија испарила сама од себе! Ћутке би сачекали да се тетка намири и оде даље, да би наручили ново пиће и наставили дружење као да се ништа није десило. Чак се ни међусобно нису усуђивали да коментаришу догађај. Није било паметно замерити се Крцуновој тетки.

У недељу увече, у емисији Утисак недеље, главни уредник недељника Време Драгољуб Жарковић саопштио је јавности нешто што се шапатом већ коментарисало данима по Београду, а то је женидба најмоћнијег човека у Србији и громогласна тишина коју су медији производили тим поводом.  

Медији који знају која певаљка има колико целулита на којем гузу, или ко ће кога ... на Фарми и у колико сати, наједном немају појма да је Србија добила још једну прву даму. Или да, ако није, барем прокоментаришу и осуде злонамерне београдске аброноше.

На Жарковићево „откриће“ као опарено скочило је Вучићево друго ЈА, Зорана Михајловић, оптужујући све и свја да се мешају у приватни живот нај-нај првог и тиме отворила расправу у јавности. Она је чак изјавила да су коментари приватног живота Александра Вучића били „потпуно непримерени“, иако је једини коментар који је Жарковић том приликом изнео да се и сам више пута женио, па се не стиди.

Друго ЈА се убрзо ућутало, јер је добило такве инструкције, али пошто се изговорена реч не стиже, инструкције су стигле прекасно, након емоција. Друго ЈА је покренуло лавину коментара о венчању деценије, али овде није реч о томе.

Заиста не желимо да се бавимо ичијим приватним животом, па ни животом ППВ-а, као што се нисмо и нећемо бавити ни коментарима апропо Ђиласовог развода, који су таблоиди код нас пропратили као да је – далеко било – Ђилас убио жену. Интересантно је да у том (Ђиласовом) случају нису важили стандарди дискреције, децентности и „немешања у приватни живот“. Међутим, ни овом приликом, као и у случају Ђиласа, није „пао снег тек да помори свет“. И овом приликом смо постали сведоци једне појаве чији су актери већ добрано искомпромитовани медији у Србији.

Наиме, како је могуће да сви, али баш сви медији остану необавештени о догађају о којем прича цео Београд?  Зар новинама није стало до тиража? Зар им тираж није потребан да зараде, на пример, тринаесту плату? Сигурно да јесте, али ипак нешто је превагнуло да се не „мешају у политику“. Зар телевизијама није стало до тзв. „шера“? Сигурно да јесте, али ни оне не би да се „мешају у политику“.

Можемо бити сигурни да су новинари, баш као и главни уредник Времена, знали за догађај, или барем за „аброве“ о том догађају, али су се правили невешти. Зашто? Каква је то снага, или која је то личност која је толико моћна да ућутка баш све медије, или пак да тако снажно распали гласине? И каква је уредничка структура медија када сви по команди слушају једног комесара?

Ма колико, наизглед, био маргиналан, ово није безазлени инцидент. Овде се ради о једној врло забрињавајућој појави, а можемо слободно рећи и друштвеној болести. Како је могуће да се на један миг, на једну „препоруку“, са надлежног места сви медији построје, као некада у недемократском режиму на часовима МПВ (за млађе читаоце: Морално Политичког Васпитања). Зар ми сада нисмо просперитетно демократско друштво, са великим амбицијама према ЕУ. Зар тако треба да изгледају медији по ЕУ стандардима?

Ово је била једна врло успешна показна вежба. Нама се може десити да усташка војска дође до Шимановаца, а да ми то не знамо јер је комесар наредио медијима да не таласају, или да се изазове паника, попут оне коју је изазвао Орсон Велс својевремено радио-драмом "Рат светова". 

Искрена да будем, мислила сам да је она цртица о Крцуновој тетки са почетка ове приче само добро измишљена шала у маниру доброг ерског хумора. Изгледа да није и да је дух дотичне госпође и те како жив, као и дух њеног сестрића.