Дунавска република

Док трају дебате о Статуту Војводине, државни и покрајински естаблишмент покушава да покаже да ће се све завршити „у оквиру породице“, док истовремено, други део покрајинског естаблишмента настоји да АП Војводину што је више могуће удаљи од Србије. Европска комисија је наиме средином јуна ове године у Бриселу донела одлуку о формирању дунавске европске регије 2011. године, која би требала да обухвати и повеже регије које се налазе у сливу Дунава, чиме би се постепено створио јединствен географски, привредни и културни простор. Нажалост, Иницијатива за стварање ове регије потекла је, бар званично, пре три године из Новог Сада, што је прошле године приликом свог боравка у Бриселу с поносом истакао Бојан Пајтић. У међувремену је реализација овог пројекта прилично одмакла, а колико се на њему озбиљно ради сведочи и недавна конференција Председништва Савета подунавских регија и градова. На седници одржаној у Бечу усвојена је Декларација о ставовима Савета о стратегији Европске уније за подунавски простор, која предвиђа даље кораке у интегрисању и стварању Дунавског еврорегиона.

У раду Председништва Савета учествовао је и председник Скупштине АП Војводине Шандор Егереши који је иначе и заменик председника Савета подунавских градова и регија. Како наводи Дојче веле, Егереши је заједно са Петером Лангером, директором Дунавског бироа из немачког града Улма један од главних промотера идеје о дунавској интеграцији. Да би се она ојачала, Егереши је недавно у Бечу предложио формирање дунавског парламента и дунавске медијске мреже. Према његовом предлогу, дунавски парламент би требао да омогући политичку комуникацију и повезивање парламената држава, регија и градова и институција дунавске регије, док би дунавска медијска мрежа требала да подржи реализацију дунавске стратегије.

Председник Скупштине АП Војводине је у Бечу предложио и укључивање словачких и хрватских градова и регија у рад Савета подунавских региона и градова, а како се наводи, његове иницијативе су прихваћене и уврштене у усвојену Декларацију о ставовима Савета.

У складу са дунавском стратегијом већ неколико година се одвија сарадња АП Војводине и регија из суседних држава, а Радна група Владе Републике Србије за сарадњу са ЕУ за Подунавље и Радна група АП Војводине недавно су представили и листу пројеката за сарадњу са осталим дунавским регијама, који ће бити достављени оперативном центру, Дунавском бироу у Улму и Европској комисији у Бриселу. Пројекти се односе на образовање, културу, привреду, екологију, просторно планирање, регионалну и локалну и универзитетску сарадњу, а такође и на дунавску мултиетничност и мултикултуралност. Шта значи „дунавска мултиетничност и мултикултуралност“ није још дефинисано, али је на Кампу толеранције младих у Бачкој Тополи, који је у јулу ове године окупио 180 девојака и младића из подунавских градова и региона, Егереши рекао је да се кроз такве програме може изградити и јачати европски, војвођански и дунавски идентитет.

Уочи почетка Кампа толеранције, Егереши је предложио и одржавање конференције председника парламената дунавских држава и регија у Новом Саду 24. јула 2010. године, а после састанка у Бечу је изјавио да је 2010. година пресудна у профилисању једног новог европског регионалног концепта и настајања нове, дунавске стратегије.  Шандор Егереши својим изјавама и поступцима показује до чега му је заиста стало, изгледа до свега, само не до српског идентитета и карактера АП Војводине. Жалосно је да државни органи не реагују када њени званичници отворено раде против интереса сопствене државе, већ уместо тога активно сарађују у њеном даљем слабљењу и стварању Дунавског еврорегиона. Остаје да се види да ли ће неко у Београду реаговати када на пролеће кошава са Дунава донесе све јачу носталгију за некадашњом Царевином и Краљевином чија гранична кула још стоји у Земуну.