Нова шанса за, изгледа, прерано отписаног Асада

Када је почела побуна у Сирији владало је готово неподељено мишљење да ће Башар ел Асад завршити као Гадафи а Сирија као Либија. Две године касније, испоставило се да је сиријски председник много тврђи орах, а Асад сада поново осваја изгубљене позиције, уз чврсту залеђину Ирана, Хезболаха – и Москве.

Асад је учврстио власт док је сиријска војска преузела иницијативу на простору од Дамаска до Хомса, и процењује се да ће уколико не дође до отворене стране интервенције, владине снаге до краја године преузети потпуну контролу над јужним делом земље а ће побуна опстати само на северу. Охрабрен подршком и успесима на фронту, Асад је поставио нове услове за преговоре о завршетку рата, одбивши да преговара са, како је рекао, страним плаћеницима и терористима Такође је одлучно одбио да се повуче са власти, уз најаву да ће се кандидовати на изборима заказаним за 2014.  иако западне земље и коалиција назавана „Пријатељи Сирије“ очекују да ће се на планираној новој мировној конференцији под покровитељством САД-а и Русије успоставити транзициона влада која би преузела власт.

Сиријска влада је, како је објављено„у принципу” пристала да дође на конференцију која би требала да буде одржана 12. јуна у Женеви, али је сам самит и даље под знаком питања будући да „пријатељи Сирије“  не желе учешће Ирана,  који оружјем, новцем и људством подупире владу у Дамаску, и који управо због притиска западних сила није био присутан на састанку у Женеви прошлог лета.  Западне земље и даље остављају отворенима опције наоружавања побуњеника и директне војне интервенције, уз лажне оптужбе за коришћење хемијског оружја, али се, после ваздушних напада Израела извршених да би се побољшао положај и морал дискредитованих побуњеника, показало  да је досадашња тактика Запада изазвала радикализовање сукоба, али допринела да нестане поједностављено схватање конфликта као сукоба „демократа“ са залочиначким диктатором, посебно због фундаментализма и бестијалости дела опозиције.   Асадов положај појачава и неслога и неспособност опозиционих лидера, а без обзира на константан притисак САД и њихових савезника, чини се ипак да одлучујућу улогу у решавању судбине Сирије преузима Русија, која показује одлучност да Асада, свог старог савезника, одржи на власти.

Задржавање поузданог савезника и Тартуса, једине морнаричке базе у иностранству постало је кључно за Русију, због чега се Москва показала као потпуно спремна да парира западним плановима и отворено подржи Асада.  Русија је стога одлучила да снабде Дамаск противбродским ракетним саставима Бастион, наоружаним ракетама Јахонт, које омогућују Асаду да се успешно супротстави ратним морнарицама западних земаља ако оне покушају да успоставе поморски ембарго, а вероватна је и испорука противавионских система С- 300 (по неким изворима они се већ налазе у Сирији),  што би знатно отежало евентуалну војну интервеницују. Недавно је и  пет ратних бродова руске Пацифичке флоте недавно упловило у Медитеран кроз Суецки канал, први пут од совјетске ере,а останак чврстог савезника у Дамаску за Москву је од виталног значаја и за заштиту њених енерегетских интереса, који укључују и тежњу за  преузимањем контроле над грчким системом за дистрибуцију гаса, и стицање удела у недавно откривеним резервама природног гаса недалеко од обала Израела и Кипра.

Руска подршка Асаду а посебно могућност да Дамаск поседује С-300 дубоко узнемиравају Вашингтон и Тел-Авив, а по мишљењу америчког аналитичара Јануша Бугајског, Москва верује да Асаду једноставно треба дати још времена да би однео одлучујућу победу у грађанском рату. Бугајски сматра и да је Путин убеђен да Бела кућа неће ризиковати отворени сукоб с Кремљом због Сирије, јер јој је потребна сарадња Русије у разним глобалним иницијативама, што уједно омогућује Москви да потврди свој статус виталног глобалног играча.

Русија уз помоћ Ирана настоји да Асадовим опстанком поврати изгубљену равнотежу утицаја на Блиском истоку, али њена сада већ активна подршка не значи да је опасност ескалације сукоба и западне војне интервенције отклоњена.  У недавном интервјуу аргентинском листу Кларин, сиријски председник Асад је изјавио да је Запад навикао да лаже и кривотвори доказе како би оправдао своје ратове, и да, пошто је Запад заинтересован да у Сирији има одану и слуганску власт, очекује да ће до неке врсте ограничене војне интервенције ипак доћи.  Обзиром да се на Блиском Истоку улози сваког дана повећавају, ни руски Јахонти и системи С-300  нису потпуна гаранција да до  даље ескалације неће доћи, али, у случау Сирије Москва је показала да чврсто стоји уз савезника који се свим силама бори за себе.