Италија - велики повратак Берлусконија, победа Бепе Грила

Око 50 милиона Италијана одлучивало је о избору посланика и сенатора у оба дома парламента, на изборима који је требало да дају одговор којим ће правцем земља кренути после неуспешне технократске владе Марија Монтија. Парламентарни избори у Италији су завршени пат позицијом главних политичких актера са великом могућношћу блокаде рада парламента, а неочекивани резултати гласања показали су да је Италија уместо стабилизације ушла у раздобље велике неизвесности и кризе политичког система, а да су се грађани у скоро једнаком броју определили за три велика политичка блока.

Коалиција левог центра, на челу са Пјером Луиђијем Берсанијем, којој је прогнозиран успех, освојила је највише гласова у доњем дому парламента, у коме ће добити и бонус од више од 50 одсто места као најјача партија, док је на гласању за Сенат освојила 31,69 одсто гласова. Друга у Сенату је десничарска коалиција троструког премијера Силвија Берлусконија, која има 30,65 одсто гласова, а  изванредан и неочекиван резултат остварио је комичар Бепе Грило и његов Покрет пет звезда (М5С), који је у гласању за Сенат добио 23,77 одсто гласова. 

Контрола оба дома парламента је неопходна да би се владало, а у овом односу снага опозиција ће имати могућност да блокира рад владе. Аналитичари процењују да никада у Италији није било неизвеснијих избора, а велико изненађење је свакако неуништиви Силвио Берлускони, који је успео да се врати из политичке клиничке смрти после сексуалних скандала и оптужби за корупцију. Бивши премијер је вештим и радикалним медијским иступима и критикама Монтија за кратко време успео да своју коалицију подигне са почетних 12 посто на више од 30 посто, чиме је у кратком року преполовио предност коју је имала листа Берсанија. Вођа коалиције левог центра је многима упркос левичарском бекграунду исувише личио на Марија Монтија, док је Брисел прижељкивао њихову коалицију после избора. Део њихових гласача се зато окренуо другим партијама, на чему је делом профитирао Берлускони, али највише бивши комичар Бепе Грило, кога многи проглашавају за правог победника избора.

Покрету пет звезда прогнозе су давале око 16 одсто гласова, али је Грилов успех на изборима изненада помрсио постизборне комбинаторике, пошто је изјавио да Покрет неће правити договоре са другим политичким партијама. Његов успех се процењује као реакција незадовољне јавности на рекордну незапосленост међу младима, повећање пореза и корупцију, а Грилове псовке и увреде на рачун дискредитоване политичке класе привукле су гласове великог броја бесних и фрустраних.

Поједини коментатори сматрају да је његов успех дошао као последица неспособности традиционалних партија да пруже било какав нови курс, и да представља највидљивији знак кризе целог политичког система. Покрет пет звездица се карактерише као слободарски и еколошки покрет, али се залаже и за излазак из еврозоне и за напуштање НАТО пакта, што је уз успех Берлусконија, великог опонента Ангели Меркел и свему што она данас персонификује, разлог за велику главобољу у Берлину и Бриселу. 

Европски лидери су више пута стављали до знања да би за кормилом државе најрадије видели дует Берсани-Монти, који су већ пре избора показали наговештаје да су спремни на сарадњу. Сада међутим проблем представља Монтијев скроман резултат, од само 10 процената, док се савезу са бившим премијером оштро противи и једна од странака Берсанијевог савеза. Аналитичари такође упозоравају да таква влада, и ако би била формирала, у случају да Монти добије довољно гласова, не би имала довољно снаге да предузме даље радикалне потезе које од ње очекује финансијска олигархија, тако да су већ у игри и нови избори.

Неочекивани успех отписаног Берлусконија и „популисте“ Грила је свакако допринео да европски лидери са великом зебњом посматрају резултате избора у Италији, трећој највећој економији еврозоне, који прете да поново изазову нестабилност евра, након само неколико месеци релативног мира. Победа Грила и Берлусконија је свакако задала снажан ударац европским антикризним мерама, док би садашња политичка конфузија могла чак да изазове и нове изборе, који би још погубније деловали на еврозону. Иако победник протеклих избора у Италији још није дефинитивно познат, сигурно је да су поред Марија Монтија, највећи губитници и Брисел и Берлин.