Један долар за Ју Ес Стил

Економска криза и низ неуспешних година навели су америчку компанију Ју Ес Стил да дефинитивно напусти Србију. Железара у Смедереву ипак неће бити затворена, јер ће посрнулог џина према договору који је постигнут синоћ, преузети Влада Србије, и то за један долар. Американци су најавили одлазак пошто је Ју Ес Стил Србија  2010. годину завршила са мањком од 150 милиона евра, док је до септембра прошле године минус износио 73 милиона долара. Затварање фабрике би међутим, била не само тиха еутаназија за град, у коме око железаре непосредно и посредно зависи око 20 000 људи, и бројне мање фирме, већ и озбиљан проблем за српски извоз, посрнулу железницу која је до сада 40% робе превозила за потребе смедеревског гиганта, и на крају, за саму државу. 

Због могућност одласка УС Стилу је једном већ пружена помоћ, када је град Смедерево компанији опростио део такси за период од 2008. до 2011, чиме је буџет Смедерева  претрпео штету већу од 400 милиона динара. Спремност града и државе на још веће уступке није међутим поколебала Американце да оду, због чега је Влада Србије морала да „ускочи“, да спречи економску катастрофу Смедерева и тешке последице по ионаку слабу и деиндустријализовану привреду.  Одлука Владе Србије представља решење које јесте боље од потпуног престанка рада фабрике, али је далеко од дугорочног, повољног и одрживог решења за компанију која деценијама уназад прави губитке. Када је продаван 2003. тадашњи Сартид је имао дуг од скоро милијарду и по долара, који Американци нису желели да преузму. Уместо дугова, у чувеној куповини за 23 милиона евра Американци су добили комплетну Нову железару, која укључује шест челичана и ваљаоница и распростире се на 300 хектара земље, стару железару са три ливнице, фабрику белих лимова у Шапцу, смедеревску луку , слободну царинску зону у Смедереву на површини од 21 хектара, фабрику креча у Кучеву, као и низ других некретнина.

Држава је била више него дарежљива према Ју Ес Стилу, који је имао обавезу да уложи 150 милиона долара, а Американци ће сада Влади предати, како је саопштио премијер Мирко Цветковић,  комплетна основна средства за рад у вредности од 250 милиона долара и нето обртна средства у вредности од 100 милиона евра. Цветковић је рекао и да "железара нема никаква задужења и кредите према банкама", а да ће се држава потрудити да компанија што пре нађе стратешког партнера.  Куповина железаре за један долар је свакако јефтинија од 23 милиона, и она би свакако веома повољна да се не купује компанија која је за две године направила минус од најмање 300 милиона евра. Због тога се поставља питање како ће држава, или потенцијални купац у условима кризе довести великог губиташа до профита, када то није могла ни једна велика светска компанија попут Ју Ес Стила.  

Влада Купује железару у времену када је затворено неколико железара у Европи јер нема потражње за челиком, a држава ће до проналаска новог купца морати да покрива огромне трошкове компаније. Ипак, обзиром да се ближе избори, владајућа коалиција свакако не може себи да дозволи да се Смедерево претвори у другу долину глади. Куповина смедеревске железаре зато није само покушај спасавања компаније, већ и истовремено добра прилика за куповину социјалног мира и спречавање дебакла на изборима. Зато сада Смедерево мора да се спашава, иако су у досадашњој у приватизацији многе јаке и велике фирме пуштене да глатко пропадну. Хиљаде радника у Смедереву свакако неће остати на улици, бар до формирања нове владе, а тада ће грађани Србије вероватно схватити колико заиста вреди тај ,,један долар" и колико дуго ће морати да га отплаћују.