Kad jaganjci "progovore"

Belica će teći među livadama, Jelica nadgledati Sabor, a truba će se uzvijati do neba, sve do Ovčara i Kablara, sve do Žiče i Ravanice, Gračanice i Bogorodice Ljeviške... Trubači, u svojim novim, specijalno šivenim odelima, širiće radost muzike, toplinu juga, mešavinu melosa i druželjubivosti ovog podneblja.

Opet će Slovenci, Srbi, stranci, diplomate, složno tamaniti tone jagnjadi i prasadi, kiselog svadbarskog kupusa, vrućih pogačica, proje, sira i kajmaka pod šatrama do rane zore. I tako nekoliko dana – pa ko izdrži!

I "Egzit" i Guča iskazuju zajedničku ljudsku potrebu sjedinjenja kroz muziku, igru, želju da se u tužnim vremenima bar nečemu zajedno radujemo, pa je dobro što ih imamo. Pretpostavljam da će isti scenario otvaranja (?!), isti suveniri, isti problemi s parkingom i higijenom ostati nerešeni do nekog sledećeg sabora. Ide nabolje, iz godine u godinu, ali sporo. Biće najbolje kada se i sami izmenimo nabolje i vratimo onom lepom domaćem vaspitanju i umerenosti.

Valjda to ide s godinama, oprosti mi Bože, ali svaki put iznova se do suza nasmejem priči o aktuelnom predsedniku jedne opštine blizu Užica, ekonomisti režima ovdašnjeg, koji je svoju ekonomsku viziju i stručnost "dokazao" upravo u Guči, pre nekoliko godina.

Naime, rukovodstvo jednog beogradskog medija čiji je bio član, tada u ozbiljnoj krizi zbog nedostatka reklama, odlučilo je da otvori svoju šatru u Guči, te da dovede zvezde estrade na kompenzaciju, kupi jaganjce i prasiće, ispeče ih i ponudi gladnim saborašima, a profit vrati u kasu, dokazujući radnicima da nisu samo podobni, već i sposobni. Što narod kaže: rodila ih majka za sve!

Ekonomska računica pokazala je da će biti fajdice ("benefita", po novosrpskoj leksici), a čuveni ekonomista je to potvrdio silnim šemama na papiru, te su krenuli u ugostiteljstvo. Kad psiholozi mogu da budu ministri odbrane, a ratni profiteri ugledni privrednici, što i novinari ne bi mogli da budu ugostitelji!?

Elem, odmah su prešli s reči na delo, kupili jaganjce, prasiće i sve ostalo. Malo su pekli, malo više zalivali, sve kreirajući atmosferu koja bi privukla posetioce da se druže s poznatima... Sevale su kamere, blicevi, minići – ali, narod im nije prilazio.

Zašto su gosti otišli drugim ugostiteljima, ostala je tajna: ili domaćini nisu bili atraktivni kao animatori kulture, ili je hrana bila loša, ili su im pevačice bile zaslužne drugarice DB-a... Ko to zna?

Završio se Sabor, a time i njihovo kafansko menadžerisanje. Predvođeni ekonomskim ekspertom, u gluvo doba, da ne puca bruka, spakovali su pedesetak neprodatih jagnjića i vratili se u Beograd.

Ni cvancik nisu zaradili. No, kako se to zbilo pri prvim koracima demokratije u Beogradu, niko nije smeo ni da šušne, niti da ih priupita:

- Kud se dedoše dengi?

Možda bruka i ne bi pukla, da se mučni Vuk Bojović, direktor beogradskog ZOO vrta kome gradski oci stalno merkaju plac, nije javio novom rukovodstvu posle nekoliko meseci:

- E, ako ima onih zaleđenih jagnjića, dajte, gladne mi životinje, ne smeta lavovima što je stajalo.

- Ma, kakvih jagnjića, čoveče – pitaju iz medijske kuće.

- Pa, onih smrznutih, iz Guče – ne da se Bojović.

I stvarno, kada su otvorili ogromne frižidere, imali su šta da vide: čitava zamrznuta gučanska jagnjeća legija, sve u stavu mirno, ispunjavala je svaki delić hladnih komora...

Čuveni ekonomista objasnio je gubitak, sve sležući ramenima uz neizbežne nazale, višom silom:

-Eneeee, n`umem da objasnim, Vis Major!

Jedva su ga spasli od Sindikata i njihove želje za bliskim kontaktom.

Njegovi gučanski saborci danas su funkcioneri najprofitabilnije male stranke u Srbiji i nekih sponzorisanih medijskih grupacija. O svom iskustvu iz Guče nikada nisu izvestili javnost, što je i neuspelo zajedničko ulaganje (opet novosrpski: "džoint venčr"), ali i uskraćivanje informacije pučanstvu.

Lavovi i tigrovi dobro su prošli, omastivši brke. Ekspert, takođe: od Skupštine do opštine, od funkcije do delegacije.