Како је народу отет Устав!

Пре годину дана, 16 јануара 2022.године, одржан је референдум за промену Устава РС. Уставне промене односиле су се на избор носилаца правосудних функција. Данас, годину дана касније, у потпуности је јасан игроказ који је употпунио мозаик, јасно утврђујући Србију као колонију за коју „правни поредак“ не представља било какву вредност. Иако је вредносна скала друштва давно нарушена до границе непрепознатљивости, промена устава (и сам референдумски процес), показала је да друштво које не препознаје вредности, не може да одбрани, нити оствари било какав колективни циљ.

Данас, годину дана после, свима је јасно да правни систем државе није узнапредовао. Флоскуле о независном правосуђу заглавиле су се у лагумима комисија, власти и опозиције, интересних група струковних удружења, страних надзирача и креатора свих друштвених процеса у Србијици. Овоме доприноси чињеница да је реално тек 14% бирача подржало промену Устава.

Успех референдума који су са очигледним горким укусом у устима „славодобитно“ прогласиле српске власти, претворио се у илустративан доказ да је правни поредак Србије сведен на симулакрум. О наведеном сведочи управо чињеница да референдум није спроведен на целој територији Србије, да бројним држављанима није дата прилика да учествују на референдуму, да је читав корпус српског народа са Косова и Метохије онемогућен да учествује у референдумском процесу. Бројне незаконитости и кршња поступка изјашњавања, већ постају латентна бољка сваког изјашњавања грађана Србије. Бројка од 3000 приговора који су поднешени, онемогућавање посматрачима да обављају свој посао, непостојање мишљења надлежних државних органа о промени места гласања односно изјашњавања само су врх леденог брега. Врхунац противзаконитости огледа се у чињеници да Републичка изборна комисија није у законском року објавила резултате изласка и резултате гласања, као и чињеница да је народна скупштина РС усвојила Акт о промени устава на на основу неправоснажног извештаја РИК-а (чиме је протекао уставни рок из члана 203. став 8. Устава РС). 

Републичка изборна комисија још једном прекршила одредбе Устава РС и Закона о референдуму и народној иницијативи, онемогућавајући српске држављане да гласају у иностранству. Овај пут то је учињено уз помоћ Министарства иностраних послова

Републичка изборна комисија још једном прекршила одредбе Устава РС и Закона о референдуму и народној иницијативи, онемогућавајући српске држављане да гласају у иностранству. Овај пут то је учињено уз помоћ Министарства иностраних послова. Наиме, већи број амбасада објавиле су обавештење да у амбасадама 16 јануара 2022.године неће бити спроведен републички референдум о промени Устава Републике Србије, наводећи (следи цитат): „будући да се за гласање није пријавио довољан број држављана републике Србије, чиме није испуњен услов  за отварање бирачког места у иностранству предвиђен чланом 4. Упутства за одређивање бирачких места“. Упутство за одређивање гласачких места у поступку спровођења републичког референдума број:  014-94/21 од 29. новембра 2021.године, не прописује као услов за отварање бирачког места одређен број пријављених држављана републике Србије. Реч је о очигледној назаконитости. Републичка изборна комисија на основу члана 3. став 2. наведеног Упутства одређује бирачка места на основу предлога Министарства спољних послова- независно од броја пријављених гласача. Овакво поступање Министарства спољних послова, представља истински преседан, будући да у XXI веку, ускраћује држављанима Србије основна људска права, на начин противан Уставу РС, Закону о држављанству, Закону о влади и Закону о спољним пословима.

Посебно значајну улогу у (сада већ дуготрајном процесу) урушавања правног поретка има Уставни суд. Устави суд, како је то достојно симулакрума одбио је да расправља о поднетим иницијативама за оцену уставности и законитости Закона о референдуму и Одлуке о о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије које су поднете 22. децембра 2021.године.

Уставни суд - како је то достојно симулакрума - одбио је да расправља о поднетим иницијативама за оцену уставности и законитости Закона о референдуму и Одлуке о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије које су поднете 22. децембра 2021.године

Прва иницијатива односи се захтев да Уставни суд прогласи неуставним члан 3. Закона о референдуму и народној иницијативи. Одређењем члана 3. Закона, дошло је до умањивања људских  и грађанских права. Реч је о чињеници да су једној категорији грађана и држављана Србије - као носиоцима суверености, призната мања права у односу на ранији - стари Закон о референдуму. Наведено проистиче из чињенице да су ранијим Законом о референдуму у ставу 2. члана 4. право учешћа на референдуму „којим се стварају права и обавезе грађана“ право учешћа имали и грађани који немају пребивалиште на територији на којој се расписује референдум. Смањивање људских и грађанских права у новом Закону о референдуму представља истински преседан, јер је нови Закон о референдуму и народној иницијативи крајње рестриктиван у делу у коме би морао бити најлибералнији.

Имајући у виду да су ова права постајала и од стране правног поретка већ била призната у тренутку доношења Устава РС 2006.године, упућујућа је и обавезујућа одредба члана 20. Устава РС која јасно одређује: "Достигнути ниво људских и мањинских права не може се смањивати". Одредбе новог Закона о референдуму и народној иницијативи у члану 3. умањују права која су постајала у тренутку доношења Устава РС и која су стекла одредбом члана 20 Устава, статус достигнутих и гарантованих права.

Референдумско питање гласи: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?”. Оваква формулација противна је члану 36. Закона о референдуму који гласи: „Питање о коме се грађани изјашњавају на референдуму мора бити изражено јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити речју "за" или "против", односно речју "да" или "не", а не сме бити изражено тако да даје предност или сугерише један од могућих одговора

Друга иницијатива представља захтев Уставном суду да утврди да је Олука о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије 115/2021 („Службени гласник РС“, бр. 115 од 30.11.2021.године) противна члану 18. и члану 36. Закона о референдуму и народној иницијативи. Референдумско питање гласи: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?”. Оваква формулација противна је члану 36. Закона о референдуму који гласи: „Питање о коме се грађани изјашњавају на референдуму мора бити изражено јасно и недвосмислено, тако да се на њега може одговорити речју "за" или "против", односно речју "да" или "не", а не сме бити изражено тако да даје предност или сугерише један од могућих одговора.“ Референдумско питање постављено је на генералан, начелан и површан начин. Наиме, из постављеног питања, не може се утврдити на које уставне промене се односи постављено питање, о ком Акту је реч и какво је дејство овог акта у правном поретку, као ни који делови Устава РС представљају предмет промене.

Право на референдум је одређено као једно од најважнијих права која припадају физичким лицима - држављанима. Устав право на референдум везује директно за принцип суверенитета који потиче од грађана

Право на референдум је одређено као једно од најважнијих права која припадају физичким лицима - држављанима. Устав право на референдум везује директно за принцип суверенитета који потиче од грађана. Штавише, Устав РС у члану 2. референдум као израз суверенитета ставља испред народне иницијативе и парламента односно изабраних представника народа. Имајући у виду карактер права на референдум као израза суверености народа, јасно је да свеукупност процедуре референдума мора бити у складу са значајем референдума. То се посебно односи на одредбе самог Закона о референдуму и народној иницијативи, као и на референдумско питање. Из наведених разлога, подносиоци инцијативе су у складу са чланом 56. Закона о уставном суду, поднели захтев Уставном суду да, до доношења коначне одлуке, обустави извршење акта: Олука о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава Републике Србије. Исход овог поступка свако може да претпостави. У симулакруму, као и у свакој производњи привида, Уставни суд је прихватио улогу саучесника и то на најнедостојнији могући начин.

Са друге стране, народ је инстинктивно реаговао. И није погрешио. Српска тиха већина била је против промене Устава. Тако је то у реалној историји. Без обзира на степен образовања, стручних знања, припадност једној или другој елити, политикантским покушајима објашњења, грађанин Србије је доказао да постоји свест о значају Устава. Да Устав не може да буде средство поткусуривања са туђинским  интересима и домаћим издајама. Народ Србије зна да „Устав брани земљу и градове“ (како је то лепо дефинисао аутор анонимног летка).

Референдум о промени Устава од 16.01.2022.године, јасно указује да је криза правног поретка у Србији достигла несагледиве размере. Све оно  што се након тога дешавало (предаја енергетског сектора на Косову и Метохији, укидање регистарских таблица, најава приватизације енергетског сектора), природна су и предвидљива последица разарања уставног поретка

Референдум о промени Устава од 16.01.2022.године, јасно указује да је криза правног поретка у Србији достигла несагледиве размере. Све оно  што се након тога дешавало (предаја енергетског сектора на Косову и Метохији, укидање регистарских таблица, најава приватизације енергетског сектора), природна су и предвидљива последица разарања уставног поретка. Јер, правни поредак никада не представља самодовољан организам. Правни поредак једноставно произилази из скупа вредности једног друштва, из којег се даље одређује скуп права и обавеза у циљу заштите самог друштва. У том смислу је још увек актуелна и теоријска подела на активну и реактивну државу. Али, извесно је да су у српском друштву све вредности одавно релативизоване, а потом и брутално погажене. Ако елита друштва не препознаје као елементарне вредности појмове као што су: суверенитет, територијална целовитост, неприхватање издаје националних и државних интереса, јасно је да и Устав није ништа друго, до монета за поткусуривање. У том смислу, референдум из 2022.године, потврда је ванвременог закључка А. Тојнбија да „убиству сваке државе, претходи самоубиство државе“.

Урушавање правног поретка кренуло је 2012.године, са „Бриселским споразумом“. Након тога, сваки нови дан представљао је нови ударац на правни поредак и Устав. Данас, Устав је отет од народа

Урушавање правног поретка кренуло је 2012.године, са „Бриселским споразумом“. Након тога, сваки нови дан представљао је нови ударац на правни поредак и Устав. Данас, Устав је отет од народа, док се очекивано и последично правни поредак претворио у прах и пепео. Долази време, које ће потврдити стару тезу да живот у хаосу и безпоретку и није неки живот.

Отворено је и болно питање, да ли је могуће извршити зауставити ове процесе и на који начин би се уставни поредак вратио у свакодневни живот, или су процеси у тој мери одмакли да ће се једноставно окончати и формалним нестанком  правног поретка, тиме и државе.

На крају: „Будућност гледамо кроз таму!“ (М. Екмечић).

Видети још: Ђорђе Вукадиновић: Није безначајно, није готово и није свеједно. Изаћи на референдум и гласати „НЕ“; Срето Малиновић: Овој власти не треба дозволити да мења ни скупштински јеловник, а камоли Устав

Дебата о промени Устава у Институту за упоредно право: Вукадиновић - Проблеми у правосуђу нису последица лоших уставних решења, већ лоше праксе; Манојловић: Парламент потчињен вољи једног човека; Ђорђевић: Ово није референдум о власти, нити о ЕУ