Ко води нашу спољну политику

Савременој спољној политици Србије често се пребацује да нема јасну и конзистентно изграђену стратегију и да се непотребно и тврдоглаво супротстављамо интересима међународне заједнице. Овај приговор се поткрепљује ставом да не може шут са рогатим и да је неопходно да своје националне интересе подредимо интересима и захтевима великих сила. Вежимо наш мали чамац за велики брод, како је то говорио знаменити министар спољних послова Краљевине Србије Милован Миловановић.

Судећи по реакцијама наших бранитеља и бранитељки људских права на став Србије око доделе Нобелове награде за мир кинеском дисиденту и борцу за људска права, овај аксиом незамерања и подложништва важи само за САД и Европску унију.

Међутим, судећи по реакцијама наших бранитеља и бранитељки људских права на став Србије око доделе Нобелове награде за мир кинеском дисиденту и борцу за људска права, овај аксиом незамерања и подложништва важи само за САД и Европску унију. Идеологију људских права иначе прати примена дуплих стандарда и она се у многим приликама користи као покриће за многе непринципијелне потеза тзв. међународне заједнице.

Нико данас не спори да је Кина велика сила, при томе она је наш поуздани савезник, што је показала и својом принципијелном политиком у односу на Косово и заштиту нашег територијалног интегритета и суверенитета. Зато је и било сасвим прикладно да се Србија, штитећи своје националне интересе, на конфронтира са великом силом као што је Кина.

Поштовање људских права је основна вредност европске заједнице народа којој и ми желимо да припадамо, али поставља се питање како онда да штитимо наше националне интересе ако ћемо се увек сврставати на једну страну и тако следити диктат земаља које поседују монопол на заштиту и одбрану људских права. Остајемо на тај начин заточеници једног искључивог идеолошког приступа и губимо маневарски простор и дефинитивно постајемо привезак и слепи следбеник само једног великог брода.

Нико данас не спори да је Кина велика сила, при томе она је наш поуздани савезник, што је показала и својом принципијелном политиком у односу на Косово и заштиту нашег територијалног интегритета и суверенитета.

Колико пута Србија треба да доказује да је привржена заштити људских права и европским вредностима ако се она непрестано гура у немогућу позицију да буде на клупи за лоше ученике, коме следе пацке ако не испуњава сваки тренутни политички хир. Ако су САД и ЕУ толико принципијелни у одбрани и заступању људских права, зашто онда не прекину економске и политичке односе са земљом коју данас оптужују да не поштује људска права. Ово више није униполарни свет и то би морали да схвате и они који нас стално подучавају основним цивилизацијским вредностима.

За нас остаје отворено питање, ко у ствари креира и води нашу спољну политику и ко је одговоран што се руши интегритет и достојанство наше владе, али и државе Србије.