Муке по Томи

Ја не идем тамо (у Москву) због војне параде, идем да одам пошту за погинулих 150.000 војника. Као израз захвалности за то што у овој земљи не морамо да говоримо немачки као послушни колаборанти, што не морамо да говоримо да поздрављамо Хајл Хитлер, Хајл Химлер, Хајл Геринг…''.

Овом изјавом 29. марта ове године, чешки председник Милош Земан задивио је сав слободољубиви свет, очарао је српски народ и шокирао његове и српске западне ''пријатеље''. На ''добронамерни'' савет америчког амбасадора у Чешкој, Едрјуа Шапира да Земан тим потезом може да подрије западно јединство Земан је одговорио да гост из Америке није добродошао у председнички замак.

Шта је после тога часни чешки председник доживљавао сазнаћемо по свој прилици брзо, тек десетак дана касније његов прес секретар изјавио је да ће председник тога дана бити у Москви, али ће баш у време одржавања параде отићи на уговорени састанак са словачким премијером. Часном Земану пронађен је часни излаз, али то ни у ком случају неће председника Републике Чешке исписати из Списка људи.

Српски председник, шта год ко мислио о њему, био је још храбрији. Не само да ће присуствовати паради, одлучио је, него ће на њу послати елитну јединици Војске Србије. Ако тој одлуци додамо ону којом је организовао војну параду у част председника Руске Федерације Владимира Путина, Томислав Николић бар за једно место изнад је на већ поменутом, малобројном списку шта год се са том његовом одлуком десило.

А, већ је почело. После неколико дана гласног ћутања, очигледно неопходних за проналажење слабих тачака председникове одлуке, вешто пуштеним спином, огласила се, ко би други но стално српски дежурни астроном из Опсерваторије за праћење права и дужности непослушних председника, Зорана Михајловић:

''Ако постоји протокол како председник Републике доноси о томе где шаље војску и ако постоје правила која кажу ко све треба да да мишљење о томе, онда се надам да је Томислав Николић то испоштовао, као и да се консултовао и са саветницима пре него је ту одлуку донео.''

Да подсетимо. У случају председника Земана почело је питањем ''ко ће тај пут да плати'', а онда су се огласили и остали чешки астрономи-спавачи. Нема сумње, српски спавачи већ су попили јутарњи ''кафућино'' и кренули на конферанције за новинаре на које су их позвали главни и одговорни уредници српких медија у немачком и америчком власништву. На конференцијским столовима већ их чекају припремљене пресуде председниковој одлуци која нас је, по ко зна који пут, вратила неколико корака назад на путу у светлу евро(атланску) будућност. Наравно, уз обавезно подсећање на мрачну страну председникове личности коју није могао да сакрије када је јавно изјавио да би волео да Србија постане руска губернија.

Српска јавност и политичка елита, уз часни изузетак Ненада Поповића, председника Српске народне партије, који је у ауторском тексту за ''Данас'' председникову одлуку подржао, прећутали су изјаву српске астрономкиње.

Но, ни председник није ћутао. Преко Станиславе Пак Станковић поручио је госпођи Михајловић која ‘’се бави свим и свачим у овој земљи’’ да она није та која би требало да ‘’преиспитује одлуку председника о учешћу на паради у Русији.’’ Навела је и да је учешће на паради у Москви ‘’морална обавеза Србије према Русији, те да у том погледу неће бит никаквих реперкусија по процес евроинтеграција земље.’’ 20,04,

Има ли неког озбиљног ко после тога није очекивао оглашавање Ненада Чанка, који то углавном ради у крајњој нужди (читај: ко ће да се бакће с новинарима, ал’ кад се мора, мора се). Елем, Чанак је онако надахнуто-патриотски устврдио председниково лицемерје, Еј, још 2013. године Чанак је приметио вандализовање антифашистчког споменика на Иришком венцу, а председник ни да макне прстом да се он рестаурира. Нема везе што Покрајина има своје институције које се тиме баве. То је посао председника, а не да одлучује о пословима војске. Тачка. Онако, чанковито. И нека се припреми Чеда Јовановић.

Добро, Чанак. Али у истом дану огласили су се ( и нису се огласили, а можда и јесу, али није министар) они који истински истрајавају на ‘’евроинтеграцији земље’’, а не кобајаги као Станислава Пак Станковић-Министарство спољних послова Србије. ''Тешка артиљерија'' поручила је (и није поручила) да би на Паради поводом 70 година победе над фашизмом, уместо елитне јединице Војске Србије, требало учествујују ветерани. Не зна се који, али се свакако може замислити слика на Црвеном тргу. Одмах после руске пешадије која стројевим кораком тресе Путинову бину, наступају српски ветерани. За њима газећи стројевим кораком дужине десет сантиметара иду руски падобранци принуђени да по први пут не окрену главу према председнику Русије из страха да не прегазе времешне Србе. О, Боже!

Да резимирамо. Председник Србије, због своје одлуке о слању припадника Војске Србије на ''Путинову параду'' до сада ''преживео је'' Омладински одбор за образовање, који је ''уз подршку Британске амбасаде'' као опомену хтео да му у Београд доведе ни мање, ни више него Хашима Тачија, под чијом су командом живим Србима вађени органи и продавани диљем цивилизованог света. Па, министарку, па Министарство, добро и Чанка. Преживеће и Чеду. Али једно неће-увођење санкција Русији. Нека се припреми...