Povratak viza kao Damoklov mač nad glavom "evropske Srbije"

Posle dužih najava, na snagu je stupio mehanizam EU, koji omogućava privremeno uvođenje viza zemljama iz kojih dolazi veliki broj lažnih azilanata, među kojima je i Srbija. U trenutku kada zvanični Beograd čini sve ne bi li započeo pregovore o članstvu u EU, mogućnost ponovnog uvođenja viza zvuči kao noćna mora, zbog čega se naše vlasti svojski trude da umanje bol od još jednog evropskog šamara ocenama da Srbija “zasad” nije u opasnosti od ukidanja „belog šengena“.

Eventualno uvođenje viza bi, nažalost, mnoge građane Srbije pogodilo više nego predaja Kosova, te se stoga može očekivati da će Vlada Srbije svakako učiniti sve što je u njenoj moći da izbegne težak udarac svom s mukom stečenom proevropskom kredibilitetu, i da uveri Nemačku, u koju odlazi najveći broj lažnih azilanata iz Srbije, da je potrebno sarađivati i pronaći “zajedničko rešenje”, ma šta to zahtevalo.

Povodom odluke EU, ministar bez portfelja zadužen za evropske integracije Branko Ružić i šef vladine Komisije za praćenje bezviznog režima Nenad Banović su pokušali da umire zabrinutu srpsku javnost da “nema razloga za paniku”, ali da je vlast u panici potvrđuje niz mera koje su već preduzete radi smanjenja broja lažnih azilanata. Pooštrene su kontrole na graničnim prelazima, a izričito se traži da budu ispunjeni uslovi za izlazak iz zemlje, što znači da svaki državljanin mora da osim važećeg pasoša, ima i zdravstveno osiguranje, sredstva za izdržavanje, pozivno pismo ili vaučer turističke agencije i povratnu kartu ukoliko ide autobusom ili avionom.

Granica, dakle, ne može više da se prelazi bez odgovarajuće papirologije, za koju je potrebno vreme i novac, a traženje od putnika da ispune određene uslove za izlazak iz zemlje nije u skladu sa poveljom o ljudskim pravima koja predviđa da svako može da se slobodno kreće. Preče je ipak sprečiti navalu azilanata, a poznato je inače da zahteve za azil podnose uglavnom građani romske nacionalnosti, a da ima i Albanaca sa Kosova koji uspevaju da dobiju srpske pasoše.

U poslu sa lažnim azilantima ima i puno kriminalnih interesa, a glavni faktor koji ljude motiviše za odlazak su visoke naknade koje dobijaju za vreme trajanja procedure odobravanja azilantskog statusa. U Nemačkoj, zemlji koja prima daleko najviše azilanata, procedura rešavanja po zahtevu za azil može trajati i do šest meseci, pri čemu sve to vreme podnosilac zahteva ima rešeno pitanje smeštaja i hrane i uz to mesečno dobija između 700 i 800 evra.

Zloupotrebe azilantskog statusa navele su EU da usvoji mehanizam koji omogućava krajnje pojednostavljenu proceduru za suspenziju bezviznog režima, ali iako se ocenjuje da to praksi neće moći da se izvede tako lako, realna opasnost postoji. Pitanje ukidanja viza je prvenstveno politička odluka, ali iako ona podrazumeva i ponovno aktiviranje administracije i već zatvorenih konzulata, uz nove troškove, procenjuje se da se pritisnute rastom antidoseljeničkog raspoloženja neke članice EU neće ustručavati da to u krajnjoj liniji ipak i urade.

Srbija je i ovom odlukom oštećena, jer podaci pokazuju da oko 98-99% tražilaca ne dobija azil, što pokazuje da nema političkog progona, niti opravdanog straha od progona, koji bi doveo do pozitivne odluke. Zbog toga u Beogradu smatraju da bi do smanjenja broja tražilaca azila dovelo proglašavanje Srbije za zemlju sigurnog porekla. Neke od evropskih zemalja koje su to učinile, poput Švajcarske, koja je rok odlučivanja o azilu skratila na samo 48 sati, ili Belgije, Luksemburga, Švedske - zabeležile su drastičan pad priliva azilanata.

Iz Nemačke međutim, gde odlazi najviše lažnih azilanata iz Srbije, još nema najava da će biti učinjen takav ustupak, a iako je Jelko Kacin najavio da će predložiti amandman kojim bi Evropski parlament od zemalja EU tražio da Srbiju proglase sigurnom zemljom, to nije nikakva garancija da će se to i desiti. Stoga je sve očiglednije da je i pitanje azila postalo samo još jedan vid pritiska na Srbiju, i još jedno sredstvo kazne za eventualnu neposlušnost srpskih vazala, koji su se izgleda uzaludno nadali da se uslovljavanja i ucene završavaju na pitanju Kosova. Ne treba ipak sumljati da će naši vlastodršci učiniti sve da se vize ne vrate, a da će borba za “beli šengen” biti žestoka i odlučna – jer Srbija se i prodaje zbog slobodnog puta u Evropu.