субота, 21. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Председник Републике као „мандатар“ – још једно брутално кршење Устава од стране Александра Вучића
Коментар дана

Председник Републике као „мандатар“ – још једно брутално кршење Устава од стране Александра Вучића

PDF Штампа Ел. пошта
Маринко М. Вучинић   
петак, 18. септембар 2020.

У члану 12. важећег Устава Србије, који регулише надлежности Председника Србије, у ставу 3 стоји следећа уставна одредба: „Председник Србије предлаже Народној скупштини кандидата за председника Владе пошто саслуша мишљење представника изабраних изборних листа“. Ова одредба је веома прецизно регулисана и значи да Председник Републике има уставну улогу и обавезу да предложи мандатара за састав нове Владе и то након одржаних консултација.

Међутим, свакодневно се можемо уверити да ова уставна одредба нема никаквог значаја, јер сам Председник Републике се не либи да поред многобројних државних функција преузме и улогу мандатара за састав Владе, без обзира на постојање уставних ограничења која јасно дефинишу његове надлежности.

Oчигледну узурпацију председничких овлашћења он не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове

Тако је он у исто време Председник Републике и мандатар за састав Ваде и очигледно је да сматра да та улога њему природно припада, јер је он једино стварно извориште власти у овој земљи, у којој је кршење Устава од стране Председника Републике свакодневна појава. Ову очигледну узурпацију председничких овлашћења он не налази за сходно ни да увије у неку псеудо-легалистичку форму, већ отворено изјављује: „Формирањем нове Владе бавим се сваки дан, јер она мора бити довољно јака да одговори на све изазове. Уверен сам да ће бити формирана пре краја септембра. Није важно када, већ каква ће бити нова Влада, да може да одговори великим и тешким изазовима.“

Председник Републике, као изабрани представник свих грађана и не помишља да је дужан да именује мандатара, већ без икаквог зазора и скрупула говори о његовом свакодневном, мукотрпном раду на формирању јаке Владе.  Он је до те мере огрезао у личном облику владавине и спровођењу своје ауторитарне власти да је у својим рукама концентрисао њене најважније полуге  разарајући, при томе, основне постулате демократије – поделу власти на извршну, законодавну и судску и неприкосновеност Устава као темељног документа који, пре свега, обезбеђује  поштовање људских права, владавину правне државе и ефикасну контролу вршења власти.

Он је до те мере огрезао у личном облику владавине и спровођењу своје ауторитарне власти да је у својим рукама концентрисао њене најважније полуге  разарајући, при томе, основне постулате демократије – поделу власти на извршну, законодавну и судску и неприкосновеност Устава

Председник Републике више ни не покушава да одржи макар и привид поштовања елементарних демократских форми, јер нам непрестано шаље поруку да за њега уставна ограничења и надлежности не значе ништа, јер једину стварну политичку снагу има његова владалачка воља. У нашој јавности се од краја изборног процеса воде јалове и фингиране расправе о томе када и какву ћемо нову Владу добити, али нико не поставља једноставно питање коме је после првог круга обављених консултација Председник Републике поверио мандат за састав Владе?

Ово питање нико и не поставља, јер је јасно да је Александар Вучић једноставно узурпирао надлежност која му не припада. Већ неколико месеци он демонстрира у нашој јавности мандатарско умеће које се састоји у непрестаном мешању карата, али без великог успеха, јер је након ових лажних парламентарних избора добио једностраначку скупштину у којој нема ни трага од опозиције.

Он има готово немогућу мисију да формира Владу, али и да створи себи одану псеудоопозицију. Зато се Александар Вучић поиграва са социјалистима који једино могу да опстану ако су на власти, али и са напредњачким послушницима који чекају милост од свог вође, јер он је свемогући мандатар и власник њихове судбине.

За мандатара Александра Вучића највећи проблем је како да унутар новог крњег парламента, у коме нема опозиционих странака створи привид плурализма, али и да намири своју страначку олигархију и лојалне представнике сателитских странака, који нису спремне да одиграју улогу конструктивне опозиције. Зато и није случајно да је Александар Вучић најавио ванредне парламентарне изборе које ће, без сумње,  спојити са изборима у Београду, али и са председничким изборима. Али, све су то познати политикантски маневри Председника СНС.

Остаје непобитна чињеница да је и ово његово безобзирно кршење Устава, преузимањем улоге мандатара за састав Владе само још један у низу очигледних доказа да је у Србији на делу брутално и бахато гажење основних демократских начела.

Београд, 17. септембар 2020.

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер