Prva analiza Vašingtonskog sporazuma - Srbija i Kosovo* kao pioni u Trampovoj predsedničkoj kampanji

Trampov sporazum podseća na "pogodbu veka" koju je on predložio Palestincima u svrhu rešavanja sukoba sa Izraelom. Na početku se nalaze ekonomske tačke koje u opštim crtama obećavaju investicije u infrastrukturu, a na poleđini se nalaze političke tačke.

Dati sporazum je nemoguće predstaviti drukčije nego kao Trampovo dodvoravanje izraelskom lobiju pred neizvesne izbore. Predsednik Amerike je doslovce kao lutke na koncu iskoristio predstavnike Srbije i Kosova* kako bi osigurao podršku izraelskog lobija u Sjedinjenim Državama.

Ne zaboravimo da su Ujedinjeni Arapski Emirati uz posredstvo SAD-a nedavno potpisali sporazum o normalizaciji odnosa sa Izraelom. Ma koliko god to čudno zvučalo, a zvuči baš, baš čudno, sporazum između Srbije i Kosova* je nastavak toga.

One tačke sporazuma koje se ne tiču vajnih obećanja neverovatne ekonomske saradnje nerazvijene Srbije i još siromašnijeg Kosova*, uglavnom se tiču nacionalnih interesa Izraela i Sjedinjenih Američkih Država. Među njima su osuda Hezbolaha, premeštanje ambasade Srbije u Izraelu u Jerusalim i međusobno priznanje Izraela i Kosova*.

Ovo mora da je prvi slučaj u istoriji da jedna država potpisuje sporazum u kome druga država, koja ne učestvuje u sporu ili pregovorima, priznaje nezavisnost jednostrano otcepljene oblasti prve države. Da Tramp ovde nije iskoristio Srbiju kao prljavu maramicu još bi bilo i smešno.

Srbija je takođe u tački kojom je trebalo da se obezbedi sigurnost crkva i manastira na Kosovu, potpisala da će Jevrejskoj zajednici predati svu imovinu žrtava Holokausta, koji nemaju naslednike. U praksi, Srbija već sprovodi ovu odredbu, ali je to nečuveno rešenje, jer ni SPC ne nasleđuje imovinu pravoslavaca bez naslednika, niti Islamska zajednica imovinu preminulih muslimana bez naslednika.

Američki nacionalni interesi se ogledaju u zabrani razvijanja 5G mreže u Srbiji, što je deo Trampovog ekonomskog rata protiv Kine i obaveza diversifikacije uvoza gasa, što znači da se Srbija obavezuje da traži druge izvore energenata osim Rusije. Budimo iskreni, Srbija pod Vučićem to već radi jer se priključila na bugarske gasovode kojim se doprema gas iz Azerbejdžana i tečni gas iz luka Grčke.

U celom sporazumu, koji ima znatno više veze sa Izraelom i Trampovim šansama za reizbor, najspornija i najbitnija tačka za Srbiju jeste pretposlednja odredba koja se tiče jednogodišnje pauze kampanje za povlačenje priznanja Kosova* i blokade stupanju Kosova* u međunarodne organizacije. Kosovo* se sa svoje strane obavezalo da će stopirati pokušaje da bude primljeno u međunarodne organizacije u istom roku.

Ovde su sporne dve stvari:

1. Iz formulacije nije u potpunosti jasno da li se Srbija na godinu dana obavezuje da neće blokirati Kosovo* u međunarodnim organizacijama, ili taj rok važi samo za obustavljanje kampanje povlačenja priznanja.

2. Kosovo* se nije obavezalo da će prestati da lobira za priznanje nezavisnosti kod pojedinačnih država, već samo da neće pokušavati da postane član međunarodnih organizacija, dok se Srbija obavezuje na prekid lobiranja i kod država i kod organizacija.

Treba se prisetiti 14. tačke Briselskog sporazuma po kojoj se Srbija obavezala da neće sprečavati Kosovo* da stupi u Evropsku uniju. Trampova odredba se nadovezuje na isto to rešenje, ali ,nadamo se, u ograničenom vremenskom periodu od jedne godine.

U zaključku, ovaj sporazum je ponižavajuć zato što je predsednik Amerike iskoristio jednu suverenu, međunarodno priznatu državu, Republiku Srbiju, i jednu nepriznatu mafijašku NATO tvorevinu, Kosovo*, kao puke instrumente u svojoj predizbornoj kampanji. Odredbe samog sporazuma, osim sporne pretposlednje, čije tumačenje treba da se razjasni, ne menjaju suštinski odnos između Srbije i Kosova*.

Ako govorimo o tome da li je ovo pobeda ili poraz - ovo je pobeda Izraela i samo Izraela, a poražen je zdrav razum zato što smo svedoci sporazuma Srbije i Kosova* koji se u većoj meri tiče Izraela nego Srbije i Kosova*.