Прва анализа Вашингтонског споразума - Србија и Косово* као пиони у Трамповој председничкој кампањи

Трампов споразум подсећа на "погодбу века" коју је он предложио Палестинцима у сврху решавања сукоба са Израелом. На почетку се налазе економске тачке које у општим цртама обећавају инвестиције у инфраструктуру, а на полеђини се налазе политичке тачке.

Дати споразум је немогуће представити друкчије него као Трампово додворавање израелском лобију пред неизвесне изборе. Председник Америке је дословце као лутке на концу искористио представнике Србије и Косова* како би осигурао подршку израелског лобија у Сједињеним Државама.

Не заборавимо да су Уједињени Арапски Емирати уз посредство САД-а недавно потписали споразум о нормализацији односа са Израелом. Ма колико год то чудно звучало, а звучи баш, баш чудно, споразум између Србије и Косова* је наставак тога.

Оне тачке споразума које се не тичу вајних обећања невероватне економске сарадње неразвијене Србије и још сиромашнијег Косова*, углавном се тичу националних интереса Израела и Сједињених Америчких Држава. Међу њима су осуда Хезболаха, премештање амбасаде Србије у Израелу у Јерусалим и међусобно признање Израела и Косова*.

Ово мора да је први случај у историји да једна држава потписује споразум у коме друга држава, која не учествује у спору или преговорима, признаје независност једнострано отцепљене области прве државе. Да Трамп овде није искористио Србију као прљаву марамицу још би било и смешно.

Србија је такође у тачки којом је требало да се обезбеди сигурност црква и манастира на Косову, потписала да ће Јеврејској заједници предати сву имовину жртава Холокауста, који немају наследнике. У пракси, Србија већ спроводи ову одредбу, али је то нечувено решење, јер ни СПЦ не наслеђује имовину православаца без наследника, нити Исламска заједница имовину преминулих муслимана без наследника.

Амерички национални интереси се огледају у забрани развијања 5Г мреже у Србији, што је део Трамповог економског рата против Кине и обавеза диверсификације увоза гаса, што значи да се Србија обавезује да тражи друге изворе енергената осим Русије. Будимо искрени, Србија под Вучићем то већ ради јер се прикључила на бугарске гасоводе којим се допрема гас из Азербејџана и течни гас из лука Грчке.

У целом споразуму, који има знатно више везе са Израелом и Трамповим шансама за реизбор, најспорнија и најбитнија тачка за Србију јесте претпоследња одредба која се тиче једногодишње паузе кампање за повлачење признања Косова* и блокаде ступању Косова* у међународне организације. Косово* се са своје стране обавезало да ће стопирати покушаје да буде примљено у међународне организације у истом року.

Овде су спорне две ствари:

1. Из формулације није у потпуности јасно да ли се Србија на годину дана обавезује да неће блокирати Косово* у међународним организацијама, или тај рок важи само за обустављање кампање повлачења признања.

2. Косово* се није обавезало да ће престати да лобира за признање независности код појединачних држава, већ само да неће покушавати да постане члан међународних организација, док се Србија обавезује на прекид лобирања и код држава и код организација.

Треба се присетити 14. тачке Бриселског споразума по којој се Србија обавезала да неће спречавати Косово* да ступи у Европску унију. Трампова одредба се надовезује на исто то решење, али ,надамо се, у ограниченом временском периоду од једне године.

У закључку, овај споразум је понижавајућ зато што је председник Америке искористио једну суверену, међународно признату државу, Републику Србију, и једну непризнату мафијашку НАТО творевину, Косово*, као пуке инструменте у својој предизборној кампањи. Одредбе самог споразума, осим спорне претпоследње, чије тумачење треба да се разјасни, не мењају суштински однос између Србије и Косова*.

Ако говоримо о томе да ли је ово победа или пораз - ово је победа Израела и само Израела, а поражен је здрав разум зато што смо сведоци споразума Србије и Косова* који се у већој мери тиче Израела него Србије и Косова*.