Skica za portret jednog srbomrsca

Sedam dana pre utakmice reprezentacija Hrvatske i Srbije koja će se odigrati u Zagrebu, kontroverzni hrvatski biznismen i fudbalski funkcioner, nekadašnji predsednik, a sada potpredsednik Nogometnog kluba “Dinamo, “proslavio se” napadom na Željka Jovanovića, ministra u Vladi Hrvatske.U emisiji radija Saundset zapitao se kako je moguće da Srbin bude ministar u Hrvatskoj, jer je on čovek koji mrzi sve što je hrvatsko, najveći hrvatomrzac, koji je uvreda za hrvatski mozak, Srbin koji nikada nije radio u prosveti i sportu sem što je malo dizao tegove, iz čijih se očiju vidi krv... Zatim je priveden na razgovor u policiju, a kasnije i pušten da se brani sa slobode. Predsednik Republike i Vlada Hrvatske osudili su ovaj ispad (mada se pre može reći da je to uobičajeno ponašanje Z. Mamića nego iznenađenje za javnost), osudili su ga i neki drugi političari, dok je bilo i onih koji su govorili kako je ministar Jovanović arogantan.To bi se moglo prihvatiti da je Mamiću takođe zasmetalo Jovanovićevo nadmeno ponašanje, ali je on jasno rekao šta mu zamera. A ima i pretpostavki da mu je ministar Jovanović stao na žulj zbog toga što mu nije omogućio da ostvari još jednu mutnu a krupnu zaradu.

Kada neko, kao i Zdravko Mamić stekne bogatstvo na javnosti nepoznat način, za njega se obično kaže da je kontroverzni biznismen. Počne ni od čega, možda čak ne ni od pozitivne nule, a stekne milione, ispoljavajući izuzetnu “ snalažljivost” i upornost da se dokopa željenog plena. Srbomrzac Z. Mamić, rođen 1959. u Bjelovaru, u porodici hercegovačkih doseljenika, u potrazi za boljim uslovima života stigao ae sedamdesetih godina sa braćom u zagrebačko predgrađe Sesvete. Pokušavao je da postane fudbaler, jedno vreme je i trenirao sa juniorima “Dinamu”, ali verovatno nije bio dovoljno talentovan da bi ostvario značajniju fudbalsku karijeru. Međutim, u fudbalu je ostao sve do danas . Veoma čvrstu vezu sa ovim sportom ostvario je preko udruženja “Bed blu bojs”, koje je okupljalo huliganske navijače “Dinama”. Pravio je transparente, okupljao najbezobzirnije navijače “modrih”i pratio “Dinamo” na gostovanjima po zemlji i inostranstvu, dok je osnovna sredstva za život zarađivao kao trgovački putnik jedne firme iz Vranja.

Velika prekretnica u njegovom životu nastala je kada se 1980. sprijateljio sa poznatim trenerom Ćirom Blaževićem, koga je uzeo i za kuma. Kum mu je pomogao da uđe u upravu “Dinama”, a 1993. čak i da postane njegov predsednik. No, upravo ga je kum Ćiro godinu dana kasnije oterao iz kluba, pošto su se posvađali oko 300.000 DM, koje je prisvojio - kum Zdravko. Ali dok je bio direktor kluba, Z. Mamić nije gubio vreme. Kupio je većinski deo akcija “Badela” i zatim ih preprodao trgovcu oružja F. Jukiću, zgrnuvši tom prilikom prve velike pare.

Posle Mamićeve izjave o ministru Jovanoviću, bezazleni će možda pomisliti kako je to samo jedna zakasnela reakcija hrvatskog domoljuba koji se požrtvovano borio za Hrvatsku u ratu za oslobođenje domovine od srpskog i jugoslovenskog jarma, ali će se prevariti. On je, kao i toliki drugi kontraverzni biznismeni, (“pametnija manjina”), tokom “otadžbinskog”rata imao korisnije ideje, te se upustio u unosno preuzimanje delova državne imovine.. Tako je, recimo, klan Mamića, predvođen Zdravkom, i pod još nerazjašnjenim okolnostima, od giganta drvne industrije “Česma” iz rodnog mu Bjelovara, preuzeo fabriku iverice.

Sa kumom Ćirom, se svađao, zatim mirio – već prema potrebi – i bez trunke stida obnavljao vezu koja mu je veoma koristila. A nikada nije mirovao, pa ga je, dok je bio predsednik kluba, policija ispitivala zbog sumnjivih poslova kojima je novac prebacivao na svoj račun. Kada je dospeo u nemilost Franje Tuđmana, morao je da napusti “Dinamo”, i tada je vodio klubove “Osijek” i “Kroacija Sesvete”. Posle Tuđmanove smrti, ponovo se, uz pomoć kuma Ćire, vratio 2000. godine u “Dinamo”, gde je 2003. postao i izvršni potpredsednik od koga je prilično zazirao i zazire i sam predsednik kluba.

Za vreme svog potpredsednikovanja osnovao je “MSA “( Mamic Sports Agency), preko koje je preprodavao fudbalere iz Hrvatske inostranim klubovima, i razume se, uzimao sebi lavovski procenat.

Decembra 2011, grupa navijača “BBB “uspela je da na silu dođe na sednicu uprave “Dinama “ i da Mamića optuži za loše vođenje kluba. On se iskreno čudio zbog čega se tako ponašaju prema njemu, kad je on jedan od njih, tačnije, njihov instruktor.

Mamić je već dugo godina poznat hrvatskoj javnosti po bahatom ponašanju i vulgarnom rečniku koji koristi kad god mu nešto nije pravo. Posebno je ljut na one novinare koji znaju da na pravi način ocene njegove poslove. S druge strane, on pokušava da postane miljenik jednog dela hrvatske javnosti, govoreći ono što ona ne sme da kaže, a voli da čuje.

Bilo kako bilo, Mamić je svojim napadom na ministra Jovanovića, prilično otežao život i vladajućoj koaliciji i predsedniku Republike. Ma kako oni doživljavali njegovu izjavu o ministru Srbinu i hrvatomrscu, dobro znaju da nju podržava dobar deo građana Hrvatske. S druge strane, tu su Europa i Europska unija, kojoj će se Hrvatska pridružiti za tri meseca, a u kojoj ovakvi izlivi mržnje (bar javno) nisu poželjni i dozvoljeni.