Шпанија на корак од судбине Грчке

Грчкој, Ирској и Португалији пружена је помоћ како би се спречило преливање кризе на Италију и Шпанију, а управо Шпанија је била први тест враћања поверења у еврозону и најављену одлучност да се њеним чланицама наметне чврсту фискална диспиплина. Тест се међутим показао неуспешним, јер је Мадрид овог месеца партнерима из еврозоне објавио да ће његов дефицит у овој години са 8,5% бити смањен на 5,8 одсто, уместо договорена 4,4 процента БДП-а. Страх од банкрота Шпаније, четврте економије еврозоне, навео је ипак министре финансија еврозоне да попусте, иако ће будућност заједничке европске валуте зависити од поштовања нових буџетских правила фискалног уговора. Попуст ће ипак важити само ове године, а доскорашњи председавајући еврозони Жан Клод Јункер Шпанцима је саопштио да 2013. године неће бити милости, и да дефицит мора да се смањи на три одсто, колико је предвиђено уговором о стабилности евра.

Шпанија ће зато у наредне две године морати да уштеди најмање 60 милијарди евра, због чега је нова десничарска влада у Мадриду припремила до сада најштедљиви предлог буџета од 1977. године. Њиме се у следећој години планира уштеда од најмање 27 милијарди евра, путем повећања корпоративних пореза, замрзавања плата државних службеника и смањења издвајања за министарства. Мере штедње, међутим, предвиђају и укидања радних места у образовању и здравству, као и знатно смањење права и плата запослених. 

Влада жели да по сваку цену избегне могућност банкрота и судбину Грчке и жели да покаже Бриселу да је одлучна у спровођењу непопуларних реформи и мера штедње. За 2012. годину предвиђа укидање 630.000 радних места, што би повећало незапосленост на 24,3 одсто, са објашњењем да ће промена у области тржишта рада и радних односа, заједно са реформом банкарства оживети економију. Њени предлози су међутим угозили социјални мир у земљи и изазвали експлозију незадовољства, које је кулминирало 29. марта, када су милиони Шпанаца изашли на улице на позив синдиката у 24-часовном штрајку, а свет обишле слике насиља.  

Мадрид се нада да ће пакетом реформи уверити ЕУ и инвеститоре да Шпанији није потребан спасилачки пакет зајмова, попут оног за Грчку, али су прогнозе за успех лоше. Јавни дуг земље је на крају 2011. порастао на рекордни ниво од 734,96 милијарди евра или 68,5 одсто БДП. Према подацима Централне банке, земља је ушла у рецесију, а званичне прогнозе владе су да ће економија у овој години забележити негативан привредни раст од минус 1,7 одсто. Према неким проценама, минус за 2012. ће бити чак 2,7 одство, и због тога су све чешћа очекивања да ће и Шпанија морати да затражи помоћ.

Шпанија је добила годину дана, а додатни проблем чини и присутност сиве економије, у којој према проценама ради око милион људи. Велики проблем такође представља и неслагање централне власти и региона око потрошње буѕетских средстава. Укупни дефицит 17 шпанских региона прошле године је износио 2,94 одсто, више него двоструко него што је пројектовано. Председници неколико најзадуженијих региона требало би да се састану са владом у Мадриду у покушају да је убеде да подигне границу за овогодишњи дефицит, али је влада већ указала да неће попустити. Влада захтева одрегиона уштеду додатних 15,6 милијарди евра, али се регионални лидери жале да трошкове више не могу да смање и тврде да су на ивици снага уз мере штедње које су већ спровели, укључујући чак и затварање болница и обустављање грејања у школама.  

Економски модел Шпаније који је био заснован на прекомерној изградњи узроковао је кризу када је дошло до пуцања сектора некретнина 2008. године. То је изазвало губитак милиона радних места и велике дугове који нису могли бити враћени. Нови замајац привреде није пронађен, а у случају неуспеха фискалне консолидације, Шпанија би могла да покрене нову кризу у еврозони, са несагледивим последицама.