"Спасавање" домаћих банака

Сиромашна и опљачкана држава Србија, у којој због буџетског мањка ускоро може доћи до кашњења исплате плата и пензија, издвојила је око 300 милиона евра за спасавање „Агробанке”, Привредне банке „Београд” (ПББ) и „Развојне банке Војводине” (РББ), некадашње „Металс банке”. Све поменуте банке сада су у већинском државном власништву. Наиме, Влада Србије усвојила је програм помоћи, па ће порески обвезници у Србији сопственим новцем спасавати ове банке, које су упале у огромне минусе, и то због наопаког руковођења и давања кредита компанијама блиско повезаним с криминалним круговима. Када такви клијенти више нису могли да враћају зајмове – било зато што су ставили катанац на предузећа или им је правосуђе конфисковало имовину – банке су остале с рупама у билансима, које ће се покривати из државног буџета.

У прошлој години,све три поменуте банке исказале су губитке, а рекордер је„Агробанка” са износом од око 29 милијарди динара, или око 290 милиона евра. Ова је банка, међутим, још 2009. имала добит од око милијарду динара, да би за кратко време запала у велике проблеме, због чега је у њој крајем 2011. уведена принудна управа. „Агробанка” је одобравала кредите фирмама које нису могле да их враћају, а како наводе медији, чак трећину губитка проузроковало је пословање с предузећима породице Секулић из Ивањице, од којих је најпознатији „Хабит фарм”. Претња од пропасти ове банке навела је државу да предузме одређене мере, али, како оцењују аналитичари, једино решење биће да држава покрије минус са отприлике 200 милиона евра.

И Привредна банка „Београд” завршила је прошлу годину у минусу. Ова финансијска организација, чији је прошлогодишњи негативан салдо износио 792,6 милиона динара, пре неколико недеља докапитализована је средствима од око 19 милиона евра, тако да ће држава, у односу на ранијих 20 одсто, имати 67 процената удела у власништву ПББ.

„Развојна банка Војводине”, настала од некадашње „Металс банке”, у којој је Народна банка Србије (НБС) још 2008. увела принудну управу због неправилности, до сада је од државе добила око четири милијарде динара. Принудни управник „Развојне банка Војводине” Срђан Петровић, две године после постављања на тај положај, дакле2010, ухапшен је под оптужбом да је преко „Металс банке” прао новац нарко-дилера Дарка Шарића у вредности од 3,5 милиона евра.

Прошле године ухапшен је и Ананије Павићевић, бивши директор „Металс банке”, зато што је банку оштетио за 18 милиона евра одобравајући појединцима кредите без икаквог обезбеђења. Због таквог пословања, РБВ је од АП Војводине добила помоћ која премашује четири милијарде динара, а од државе Србије тражи још пет милијарди динара како се не би угасила. Држава ће, пишу медији, овој банци дати још четири милијарде динара, док ће јој преостала милијарда стићи преко откупа њених тешко наплативих кредита, који ће остати у поседу Агенције за осигурање депозита.

Овом докапитализацијом држава ће, осим ПББ, у којој има 67 одсто удела, добити још две банке, „Развојну банку Војводине” и „Агробанку”, у којој ће имати 99 одсто власништва. Држава је на тај начин парама грађана Србије покрила криминално исисавање капитала и мутне послове менаџера ових финансијских институција, који су, очигледно, додељивали огроман новац клијентима без одговарајуће провере њиховог бонитета, док у исто време надлежне контролне институције, па ни НБС, нису адекватно реаговале. Зато се, после покривања губитака ових банака милијардама динара из буџета, поставља питање колико ће те банке бити способне да опстану на финансијском тржишту, и да ли ће, због спреге политике, финансија и криминала, кроз коју годину неко опет бити ухапшен – да би онда грађани Србије поново плаћали неки нови круг „докапитализација“.