Стаклена менажерија

На Балкану се, посебно у српским земљама, више не зна ни тко пије ни тко плаћа. Сваки час долазе неки званичници из Вашингтона, Москве, Брисела, Пекинга и исламских земаља. Једни доносе пројекте и понеку инвестицију, други поруке и пријетње. Сви службено тврде како долазе као пријатељи, како Србија напредује на путу према европском рају, како су односи Београда и Москве сјајни итд. А Вучић, кад год га нетко хвали, диже главу пут неба и вели свом народу, након што се његов глас одбије од стратосфере: „Ви сте за то заслужни, ја, као Господ, само радим оно што ви желите, а у интересу Србије“.

За Вучића је изгледа највећи проблем Додик. Александар њему често поручује: „Ја се с овим и оним не слажем“, а Додик, тврдоглав као мазга, ради по своме. Изгледа да је наумио, након истека свог мандата, да постане предсједник Србије, што Вучићу страшно смета, јер хоће поновно Тому на том мјесту.

У Србији постоји и опозиција. Тврди како Александар није требало да оде код Била Клинтона и да се понижава пред оним идиотима који су понављали причу о наводно српском геноциду над муслиманима у Сребреници. Тврде, како је требало да подржи Додиков референдум. Замјерају Вучићу што продаје Космет, што одлази на консултације у НАТО, што је дао изгласати закон о српској геноцидности. У томе предњаче Двери и НСПМ. Све у свему, тврде како њихов премијер издаје Србију, Републику Српску и Русију.

Војо, Хаг и правда

Уколико је точно да је Вучић такав, постоји теорија и због чега је то тако. И ту се морамо присјетити чувене Војине реченице изречене у Хашком трибуналу:

„Ако мени судите за ратне злочине, онда морате Вучићу и Николићу такођер судити,  јер су они радили исто што и ја“.

Другим ријечима, у складу са теоријом завјере, Вашингтон (читај: такођер НАТО и Брисел), рекао је Аци и Томи, љутим Војиним радикалима: „Или ћете у Хаг, или ћете у власт. А ако изаберете ово друго, бит ћете наше слуге покорне“. Епилог је познат: власт је била слађа.

И тако долазимо до коперниканског обрата! Пошто је Војо ослобођен сваке кривице гледе ратних злочина, онда то имплиците значи, да ни Ацо ни Тома не могу бити злочинци. А ако нису злочинци, онда их Запад нема зашто уцјењивати. А ако их нема зашто уцјењивати, онда то значи да ова двојица, ако су точне тврдње опозиције да су они издајице српског и руског народа, да ту издају раде својевољно.

Да ли је то баш све тако, или, хрватска блокада Србије

Нешто шкрипи у теорији о издајништву јер је Запад почео шиканирати Вучића. Прво су амерички маринци почели усред Београда понижавати српске власти. Британски дипломата Девенпорт је то наставио у Скупштини Србије. И таман када су се око тога страсти мало смириле, надошла је „хрватска бомба“. „Браћа Хрвати“ су блокирали поглавље 23 у вези уласка Србије у ЕУ.

Нитко није наиван да помисли како су садашњи хрватски НАТО полтрони то својевољно урадили. Примили су, дакле, инструкције из Вашнгтона.

Када се то преведе на дипломатски језик, онда то значи да Вашингтон није задовољан политиком Вучићеве владе.

У Србији су одмах бурно реагирали, изгледа не схваћајући о чему се ради, тврдећи како је овај потез Хрватске наставак проусташке политике коју „Лијепа Наша“ води под вођством предсједнице Колинде Грабар Китаровић. И све је пошло у кривом смијеру.

Другим ријечима, или Запад ипак није задовољан Вучићевом политиком, па је нахушкао Хрвате на Србе, или је (и) нешто друго по сриједи.

Против кога би НАТО требало да интервенира

Некако у исто вријеме када се Хрватска окомила на Србију, објелодањен је, у хрватским медијима, „тајни“ бриселски документ о могућој и пожељној НАТО интервенцији на „западном Балкану“.

Наводно због исламског џихада и Додиковог дестабилизирања региона, али, имплиците, због све чешћих контаката између Србије и Русије. Успут, да Додик није био добио локалне изборе и тиме се потврдила приврженост народа њему, већ тада би био ухапшен. У погледу вахабизма, ствар је дјеломично смијешна, пошто су САД те које врше исламизацију Балкана. Али није смијешно када БиХ ХДЗ интензивира причу о трећем, хрватском ентитету унутар Федерације, што значи рат са мусиманима, а Хрватска је, прије пар мјесеци, мобилизирала знатан број резервиста.

Наравно, оно што Америка хоће, то је да стави српска подручја под своје. Можда хоће и да смањи муслмански териториј у БиХ како би се ријешила тамошњег исламског екстремизма, најопаснијег у Европи којег је, узгред речено, сама произвела.

Другим ријечима, Америка у БиХ, НАТО интервенцијом, планира комплексну акцију: успостављање трећег, хрватског ентитета, умањење и онемогућавање исламског екстремизма, те укидање Републике Српске и улазак Босне и Херцеговне у НАТО. А ако би Србија покушала да спријечи пропаст РС-а, трупе НАТО-а би биле на лицу мјеста спремне да интервенирају. 

Све се то не може десити прије Трампове инаугурације, па је прољеће највјеројатнији моменат да све отпочне. За надати се, да је аутор овог текста апсолутно у криву, да је обузет теоријама завјере и да се такве ствари више не могу дешавати на Балкану.

А ту је и „српски Трамп“ који ће све то спријечити, зар не?

Ова стаклена менажерија: Амери, Руси, Брисел, исламисти, НАТО, Хрвати, Тома, Ацо, Војо, Додик, гдје се сви грубо сударају, остаје зачудо стабилна, а стаклени протагонистисе још увијек озбиљније не ломе; више пријете него што мисле прећи у акцију. Међутим, пошто је ово Балкан гдје је све најцрње могуће, а ствари плану изненада, лако је из стаклене прећи у крваву менажерију.

Боже правде!