Како је, заправо, морао да гласи инаугурални говор Александра Вучића

 Добро дошли приспели гости из иностранства и драги гости из Србије!

Одмах да кажем. Србија жели мир и стабилност у региону. Жели сарадњу са свима на основама међусобног уважавања. Србија жели да почнемо заборављати прошлост и да се окренемо будућности, кооперацији на здравим моралним и економским односима. Србија жели да демократски принципи, укључујући и универзална људска права, замене заостале феудалне односе и ратнохушкачке повике. Србија жели мир, али не по цену властитог понижавања и пропадања.

Не треба да вас подсећам, да је Србија стољећима била брана турским освајањима у Европи, да је у Првом светском рату бранила демократску Европу од Централних, агресивних, сила, да је у Другом светском рату устала и борила се против нацистичког тоталитаризма, да је, у оквиру Југославије, водила вишедеценијску политику несврставања и мирољубиве коегзистенције. Тко може ове чињенице да оспори? Србија, по свом бићу, припада демокрацији и људским правима и увек је спремна да се за њих бори и да их свим срцем имплементира у миру. Ако Европа постоји уједињена, у данашњем, демократском облику, Србија за то има неке, непоништиве заслуге.

Нажалост, та храбра, демократска и суверена земља, а њена државност траје два столећа, је у задње две деценије, медијски претворена у земљу барбара, која се уцењивала, бомбардовала и којој је откинут значајан териториј на којем је Србија настала и израсла, и који је, потом, признат као независна држава. То није лепо, ни праведно, нити би ико од вас, у вашој земљи, дозволио тако нешто. Већи дио вас присутних који представљате ваше државе, ви сте помагали и признали ту самопрокламирану државу. Желим, притом, да вам нешто кажем поводом тога, како не би било забуне у намерама Србије.

Ми никада нећемо признати ту неприродну творевину која је, и остаће, српска земља. Никада нећемо дати ни педља те земље. Нећемо је никада признати. Нећемо никада дозволити да уђе у Уједињене Нације. Нећемо никада дозволити да се о тим основним принципима који су уткани у устав Србије, дискутује и преговара. Можда су силе које у овом часу стоје иза такозване Републике Косова, за нас прејаке. Али и Римска империја која је растерала Јевреје по свијету, била је тада прејака, а данас су Јевреји поново у својој држави.

А сви они који имају амбиције да даље муте што се тиче Прешевске долине, Рашке и Војводине, нека знају да ће Србија знати осигурати свој територијални интегритет на сваки могући начин. Ствар је једноставна и даде се свести на следеће: „Туђе нећемо, своје не дамо!“

Што се тиче вањске политике Србије, ми смо свесни да се у свету води нови хладни рат између Запада и Русије. Ми смо и ту принципијелни. Сачуваћемо нашу неутралност и мирољубиве односе са свима. Никоме нећемо уводити санкције. Трговаћемо са свима и свака страна инвестиција нам је добродошла. Притом захваљујем Кини која има пуно разумевање за овакву нашу позицију. Нећемо постати дио никаквог војног савеза, ни западног, ни источног.

Наравно, да хоћемо да будемо дио Европске Уније, јер смо географски, историјски и цивилизацијски дио Европе. Основни принципи Уније су рационални, демократски и засновани на солидарности чланица. Били би ненормални када би били против тога. Свакој земљи та позитивна рационалност је нужна и добродошла. Али то не значи да ћемо оно европско, апсолутно позитивно, прихватити по цену уцена гдје ћемо се одрећи нашег бића, наше суверености и територијалног интегритета.

Притом жалимо:

-Што земље које су 1999., напале Југославију без икаквог разлога, што се нису извиниле и предложиле одштету за економска разарања и цивилне жртве од којих је највише страдао српски народ.

-Што садашња Црна Гора третира Србе као најљуће непријатеље.

-Што нема никаквог значајног помака у врачању српских избеглица из Хрватске.

-Што се води несмиљени политички и психолошки рат према Републици Српској у БиХ.

-Што западно судство ослобађа окривљене за злочине према српском народу без обзира на неоспорну тежину и уверљивост доказа.

Надам се, приспели гости, да сте схватили, из овог кратког излагања, колико је Србија проевропска, продемократска, мирољубива и правољубива. Ви нама често, и с правом, говорите како се морамо суочити са прошлошћу, барем оном непосредном. Нема никаквог разлога да и ви то не урадите. Увек сам спреман да се нађемо било где и да о томе разговарамо на основама међусобне толеранције и разумевања.

Али, нема смисла да и даље дужим. Хвала вам што сте дошли да сазнате што је Србија и што ће заувек бити. Србија је данас ваша кућа и срдачно вас поздравља.

Живела Србија!