subota, 21. decembar 2024.
 Ћирилица | Latinica

Novi broj

Tema: Svetska ekonomska kriza i Srbija (II)
Baner

Prethodni brojevi

Baner

Pronađite NSPM na

&

Nove knjige

Baner

Edicija "Politički život"

Đorđe Vukadinović: Od nemila do nedraga

Baner
Baner
Baner

Časopis NSPM ili pojedinačne tekstove možete kupiti i u elektronskoj formi na Central and Eastern European Online Library

Baner
Baner
Početna strana > Rubrike > Komentar dana > Stara dobra vremena
Komentar dana

Stara dobra vremena

PDF Štampa El. pošta
Jovana Papan   
utorak, 14. april 2009.

Poznato je koliko je danas važno šta čovek nosi na sebi i koliko to košta. Skupa brendirana odeća (obuća, nakit, satovi) pokazuju kako se kotirate, da niste „noubadi“, da ima pas zašta da vas ujede, jednom rečju, da vi možete, dok neki drugi ne mogu.

Naravno, odeća, bila ona jeftina ili skupa, uvek dozvoljava i da pokažete svoj ukus, ali ona stvarno skupa i većini nedostižna odeća kao glavnu poruku uvek ima novac. Odeća ili nakit koji viču „novac“ olakšavaju vam komunikaciju sa ljudima i oslobađaju vas potrebe da mašete izveštajem iz banke pri svakom upoznavanju. To nije ništa novo – odeća je oduvek bila statusni simbol i sredstvo saopštavanja svoga položaja, društvene uloge, bogatstva. Samo, da li smo danas zaista opsednuti onim što nosimo više nego ikad ranije?

Uzmimo jedan primer iz naše prošlosti, iz vremena koje je hronično patilo od nedostatka butika i tržnih centara. U studiji „Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka“ istoričar Momčilo Isić opisuje neke trendove koji bi danas definitivno izazvali moralnu paniku i hitno dovođenje sociologa i kulturologa u emisije tipa „Da li živimo u društvu posunovraćenih vrednosti?“.

Elem, u nestašici Prade i Vitona, narod se dovijao kako je znao i umeo. Glavni hit bili su „devojački nanizi“ od dukata, neka vrsta imovinske karte koja se nosila oko vrata. Nanizi su bili najpraktičniji način da devojke za udaju saopšte zainteresovanim đuvegijama koliko novca donose u miraz. Međutim, narodna mašta nije se zaustavila samo na dukatima. Oni su vremenom postali pomalo passe, eto, kao na primer Versaće. Umesto toga, pojavile su se uramljene novčanice. Hiljadarka se stavljala u ram, a ram oko vrata, pa pravac na vašar, što je otprilike nekadašnji ekvivalent ulice „Strahinjića Bana“. Sredinom 30-ih godina, prenosi Isić, dukati se sve više izbegavaju, a u nanize stavlja skoro samo novac, pa se na vašarima mogu videti devojke koje o vratu nose po trideset uramljenih hiljadarki. Teško je i zamisliti prizor tog nivoa bizarnosti (mada bi danas, predosećam, prošao sjajno na Londonskoj nedelji mode). Oni zabrinuti za bezbednost, umesto novčanica, oko vrata bi devojkama čak kačili i uramljene izveštaje iz banke.1 Možda izgleda šašavo, ali deluje. Ovako „skupo obučene“ devojke izazivale bi podsmeh, ali bi se na kraju odlično udale.

Vremena se zaista jesu promenila. Postali smo malko prefinjeniji, pa su prefinjenija i sredstva koja koristimo. Takođe, život daleko manje liči na puku borbu za preživljavanje, pa možemo sebi malo češće da dozvolimo i da se distanciramo od prizemnih i materijalnih vrednosti.

I onda, onako natenane, zgražavamo nad svim bizarnostima ovoga sveta...

1. Momčilo Isić, Seljanka u Srbiji u prvoj polovini 20. veka, Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji, Beograd 2008, 119-120.[^]
 

Ostali članci u rubrici

Anketa

Da li će, po vašem mišljenju, Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma u dolini Jadra?
 

Republika Srpska: Stanje i perspektive

Baner
Baner
Baner
Baner
Baner
Baner