среда, 16. октобар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Стара добра времена
Коментар дана

Стара добра времена

PDF Штампа Ел. пошта
Јована Папан   
уторак, 14. април 2009.

Познато је колико је данас важно шта човек носи на себи и колико то кошта. Скупа брендирана одећа (обућа, накит, сатови) показују како се котирате, да нисте „ноубади“, да има пас зашта да вас уједе, једном речју, да ви можете, док неки други не могу.

Наравно, одећа, била она јефтина или скупа, увек дозвољава и да покажете свој укус, али она стварно скупа и већини недостижна одећа као главну поруку увек има новац. Одећа или накит који вичу „новац“ олакшавају вам комуникацију са људима и ослобађају вас потребе да машете извештајем из банке при сваком упознавању. То није ништа ново – одећа је одувек била статусни симбол и средство саопштавања свога положаја, друштвене улоге, богатства. Само, да ли смо данас заиста опседнути оним што носимо више него икад раније?

Узмимо један пример из наше прошлости, из времена које је хронично патило од недостатка бутика и тржних центара. У студији „Сељанка у Србији у првој половини 20. века“ историчар Момчило Исић описује неке трендове који би данас дефинитивно изазвали моралну панику и хитно довођење социолога и културолога у емисије типа „Да ли живимо у друштву посуновраћених вредности?“.

Елем, у несташици Праде и Витона, народ се довијао како је знао и умео. Главни хит били су „девојачки нанизи“ од дуката, нека врста имовинске карте која се носила око врата. Нанизи су били најпрактичнији начин да девојке за удају саопште заинтересованим ђувегијама колико новца доносе у мираз. Међутим, народна машта није се зауставила само на дукатима. Они су временом постали помало passe, ето, као на пример Версаће. Уместо тога, појавиле су се урамљене новчанице. Хиљадарка се стављала у рам, а рам око врата, па правац на вашар, што је отприлике некадашњи еквивалент улице „Страхињића Бана“. Средином 30-их година, преноси Исић, дукати се све више избегавају, а у нанизе ставља скоро само новац, па се на вашарима могу видети девојке које о врату носе по тридесет урамљених хиљадарки. Тешко је и замислити призор тог нивоа бизарности (мада би данас, предосећам, прошао сјајно на Лондонској недељи моде). Они забринути за безбедност, уместо новчаница, око врата би девојкама чак качили и урамљене извештаје из банке.1 Можда изгледа шашаво, али делује. Овако „скупо обучене“ девојке изазивале би подсмех, али би се на крају одлично удале.

Времена се заиста јесу променила. Постали смо малко префињенији, па су префињенија и средства која користимо. Такође, живот далеко мање личи на пуку борбу за преживљавање, па можемо себи мало чешће да дозволимо и да се дистанцирамо од приземних и материјалних вредности.

И онда, онако натенане, згражавамо над свим бизарностима овога света...

1. Момчило Исић, Сељанка у Србији у првој половини 20. века, Хелсиншки одбор за људска права у Србији, Београд 2008, 119-120.[^]
 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер