Уколико се рат не заврши за неколико дана, Русија ће се наћи у тешкој ситуацији - Да ли ће Путин успети да подигне заставу победе на Мајдану?

Предвиђања америчких безбедносних служби да ће се Русија упустити у рискантну и војно амбициозну агресију на Украјину показала су се као тачна. Али, мало ко им је веровао, будући да су у прошлости толико пута грешили или намерно лагали и због тога су изгубили кредибилитет. Познаваоци прилика у овој делатности сматрају да је у последње време дошло до промене фокусирања америчке обавештајне заједнице са исламског тероризма на Русију и Кину.

Западни медији говоре о највећем војном сукобу после Другог светског рата. Сви одреда пропуштају да помену агресију НАТО против СРЈ 1999.

Према извештајима напад је концентрисан на неколико стратешких праваца и има за циљ уништавање украјинске војне силе и успостављање проруског или неутралног режима у Кијеву. Руси су овог пута копирали сличне америчке интервенције. Дакако, и у украјинском случају ради се о несумњиво тешкој повреди међународног права, које је данас мртво слово на папиру. Западни медији говоре о највећем војном сукобу после Другог светског рата. Сви одреда пропуштају да помену агресију НАТО против СРЈ 1999.

Међу западним коментаторима већина заступа русофобне ставове и од њих се много  не може научити. Један од најбољих америчких совјетолога Стивен Коен говорио је да је лакше било у време Хладног рата заступати помирљиве ставове према СССР-у него према Путиновој Русији. Русофоби оптужују Путина да покушава да обнови руску империју и да његово поступање није мотивисано забринутошћу за безбедност Русије. 

Сматра се да он неће направити авганстанску грешку и упустити се у дуготрајни рат. Настојаће да постигне војне ефекте што брже и да се потом повуче. Да није било западне непопустљивости, неутралност и федерализација Украјине одавно би били прихваћени. Путину је у интересу да у Украјини постоји бројна руска мањина преко које би Москва могла да врши стални утицај

Приписује му се манијакални месијанизам и мржња према западној култури и политичком систему. Говором од 21. фебруара и сам Путин се делимично уклопио у тај наратив. Он је оптужио Лењина да је крив за дезинтеграцију руског националног простора. За разлику од Путина, конзервативни руски филозоф Николај Беђајев тврдио је да су бољшевици обновили руско државно јединство. Руско царство распало се током Првог светског рата. У тој империји Руси нису чинили апсолутну већину становника, а у XIX веку почео је развој националних свести код неруских народа које су силом сузбијане. Лењинова одлука да државу формира на основу права народа на самопредељње био је прагматичан начин да мањински народи добровољно прихвате да буду део прве земље социјализма. Фактичким негирањем аутохтоности украјинске нације и државе, Путин је олакшао властиту демонизацију на Западу. 

Политички реалисти су, наравно, луциднији. Џон Миешајмер тврди да су узроци кризе проширење НАТО и ЕУ на Исток и организовање обојених револуција. Запад је игнорисао чињеницу да Русија више није стратешки ирелевантна држава чији интереси могу да буду игнорисани.

Решење је да Украјина буде војно неутрална.

Које циљеве Путин жели да постигне? Сматра се да он неће направити авганстанску грешку и упустити се у дуготрајни рат. Настојаће да постигне војне ефекте што брже и да се потом повуче. Да није било западне непопустљивости, неутралност и федерализација Украјине одавно би били прихваћени. Путину је у интересу да у Украјини постоји бројна руска мањина преко које би Москва могла да врши стални утицај. 

Време ће показати да ли су московске комбинације утемељене. Да ли Путин зна шта ће да ради дан после? Након успешне инвазије Ирака 2003. Американци нису имали одговор на то питање. Русија не располаже ресурсима упоредивим са САД за такве операције

Путин је прихватио децесионистичку доктрину Карла Шмита. Упустио се у крајње рискантну војну акцију када му је било јасно да се дипломатским путем не може ништа постићи. У Москви су одлучили да употребом војне силе натерају Запад да призна руску интересну зону у постсовјетском простору и да НАТО, ЕУ и САД онемогуће  да користе државе из тог региона како би преко њих угрожавале Русију. Заступници политичког реализма у међународним односима мисле да би се свака моћна држава у сличној ситуацији тако понашала. Не ради се,дакле, о сукобу цивилизација. Рат и насиље су стандардно средство у међународним односима којима се служе и либерално - демократски и ауторитарни режими.  

За највећи број војних агресија после Другог светског рата одговрне су западне државе, које се сматрају демократским. 

Време ће показати да ли су московске комбинације утемељене. Да ли Путин зна шта ће да ради дан после? Након успешне инвазије Ирака 2003. Американци нису имали одговор на то питање. Русија не располаже ресурсима упоредивим са САД за такве операције. 

Према извештајима медија борбе се тренутно воде у Кијеву. Уколико украјинска војска и становништво буду пружили отпор у самом граду и упустили се у уличне борбе, рат би могао да се отегне и постане све насилнији, што би Русији створило грдне проблеме. Према ЦНН-у ЦИА је током протеклих осам година обучавала мале групе украјинских милитаната за оргнизовање герилског отпора. Балканско искуство показује да су екстремисти храбри само кад пљачкају и тероришу цивиле. Осим тога, ноторна је чињеница да је НАТО дубоко инфилтриран у украјинску војску и безбедносне службе. 

Украјински рат вероватно је сахранио идеју о стратешкој аутономији ЕУ. Она у безбедносном погледу зависи од САД, које ће у наредном периоду још више инсистирати на већм издвајању за војску у државама чланицама Уније

Трећег дана инвазије западни медији спекулишу да украјинска војска пружа јачи отпор него што су то руски стратези очекивали.

За сада се на Западу још увек нису одлучили за увођење драстичних санкција. Уколико до њих дође, колико дуго Русија може да издржи у изолацији? Политички реалисти кажу да се сила може обуздати само силом. Немачка се за сада противи да Русија буде искључена из система СВИФТ за међународна плаћања. Све је већи притисак да се и та најдрастичнија мера употреби. Медведев наговештава затварање западних амбасада у Москви. 

Украјински рат вероватно је сахранио идеју о стратешкој аутономији ЕУ. Она у безбедносном погледу зависи од САД, које ће у наредном периоду још више инсистирати на већм издвајању за војску у државама чланицама Уније.

Огромну одговорност за актуелна збивања сносе украјинска политичка и интелктуална елита. Мајдан 2014. је био увод у данашњу катастрофу. У тако великом народу није формирана елита која би била у стању да трезвено процени геополитичку позицију државе и да спољну политику усагласи са таквим сазнањима

Путин је у последњих десетак година постао нека врста идеолошког узора европске крајње деснице. Ових дана су га  Марин Ле Пен, Ерик Земур и Матео Салвини осудили због украјинске агресије. Придружили су им се и Милош Земан, Виктор Орбан и француски левичар Меланшон. Најзначајнији руски лобиста у Немачкој Герхард Шредер изјавио је да је много грешака учињено на обе стране,али је осудио инвазију  с образложењем да руски безбедносни интереси не оправдавају употребу насиља. Вучић још увек блансира и чека да га са Запада јаче притисну.

Путин мисли да ће поправити позицију Русије украјинском инвазијом, без обзира на велике трошкове. Становништво у Украјини ће убудуће још више бити антируски оријентисано, што ће отежати евентуално успостављање проруског режима. Украјинци не жале за СССР-ом, иако су у том периоду по приви пут у историји имали своју административну јединицу, додуше само формално. Важан разлог је тешко страдање током Стаљинове колективизације. 

Огромну одговорност за актуелна збивања сносе украјинска политичка и интелктуална елита. Мајдан 2014. је био увод у данашњу катастрофу. У тако великом народу није формирана елита која би била у стању да трезвено процени геополитичку позицију државе и да спољну политику усагласи са таквим сазнањима. Једнострана оријентација према НАТО, са Русијом у суседству која је војно ојачала и која је у паничном страху од ширења западног војног савеза, био је најгори могући избор. Зар је заиста неко у Кијеву мислио да ће Русија дозволити да Севастопољ буде НАТО лука и да НАТО ракете буду распоређене на руској граници? Сами западни лидери, укључујући и Бајдена, били су изричити да неће војно помоћи Украјини у случају руског напада. 

Уколико се рат не заврши за неколико дана и Русија се не избори за по њу повољан мир, наћи ће се у тешкој ситуацији

Председник Украјине Зеленски је трагична фигура. Нашао се у најтежој ситуацији без политичког искуства и способности, потпуно недорастао ситуацији. Победио је на изборима претходног председника Порошенка освојивши чак 73 посто гласова. Све чешће се на изборима у целом свету  појављују и побеђују кандидати који су популарност стекли у другим делатностима. Зеленски је пре него што је ушао у политику био комичар. У свом инаугуралном говору  рекао је да се целог живота трудио да засмеје Украјинце и да ће у наредних пет година учинити све да они не плачу! Политика је најозбиљнија делатност, уколико се она препусти дилетантима, што се све чешће дешава, трагедије су неизбежне. 

Русија  данас очекује подршку  из Азије. Кина и Индија биле су уздржане приликом гласања о предлогу резолуције у Савету безбедности о агресији на Украјину. Бројни западни аналитичари  сматрају да је Путинов циљ да заједно са Си Ђипингом створи антилиберални и антизападни савез. Ствари су, ипак, компликованије. Уверљивији су они који сматрају да Кина у овом тренутку неће жртвовати своје економске интересе да би због Русије ушла у сукоб са Западом. 

Уколико се рат не заврши за неколико дана и Русија се не избори за по њу повољан мир, наћи ће се у тешкој ситуацији. 

Аутор је политиколог из Зрењанина