Уругвајски експеримент

Производња и трговина наркотицима постала је једна од најуноснијих привредних грана у свету, а Јужна Америка један је од кључних региона за светски нарко-бизнис. Највећи произвођач кокаина у свету тренутно је Перу, одакле се преко колумбијских и мексичких нарко картела ова дрога превози у САД и Европу, где цена једног грама са 1300 долара скаче на око 65 000 долара. Оволики новац у игри чини да је у бројним државама Јужне и Средње Америке нарко мафија у многим подручјима јача од државе, што рађа и велику стопу криминала и бројна убиства између ривалских група, која попримају изузетно окрутне облике.  

Хондурас има највећу стопу убистава на свету а наоружане банде тероришу улицама широм континента. У Мексику од 2006. држава званично води рат против нарко картела, у коме је за неколико година погинуло више од две хиљаде криминалаца и полицајаца, док је у обрачунима самих банди страдало око 35.000 људи. У оружаним обрачунима са нарко картелима активно учествује и америчка ДЕА, али, без обзира на званичну борбу против наркотика, количина новца је исувише велика да би та борба била вођена успешно до краја.

Свет све више губи битку против наркотика, о чему сведоче подаци УН по којима се употреба опијата од 1998. до 2008. широм света повећала за 34,5 посто, од тога уживатеља кокаина 27 посто, док је број корисника марихуане скочио за 8,5 посто. У протеклом периоду је такође знатно порасла и употреба бројних синтетичких дрога, које се широм света производе у илегалним лабораторијама, а често и у кућним условима, док је производња хероина у Авганистану од почетка америчке окупације вишеструко порасла. У таквој ситуацији, многе земље су почеле да траже начине како да искорене наркоманију, већ како да минимизују штету. Многе државе у свету су декриминализовале употребу наркотика за личне потребе, док се употреба марихуане широко толерише.

Бројни су и захтеви за легализацију лаких дрога, а инспирисана таквим ставовима, Влада јужноамеричке државе Уругвај одлучила је да у алтернативној борби против наркотика оде још даље. У Уругвају закони не забрањују коришћење марихуане, и поседовање за личне потребе није кажњиво. Влада у Монтевидеу је средином јуна послала Скупштини предлог закона који предвиђа да једини легални продавац „траве“ бити држава. Према предлогу закона, једино ће влада смети да продаје цигарете са марихуаном, за које ће гарантовати повољну цену и квалитет. Купци ће моћи да буду искључиво пунолетни и регистровани корисници, а свако ко попуши више од предвиђене количине ће бити упућиван на лечење,  

Бранећи предлог закона, уругвајски левичарски председник Хозе Мухика је признао да полиција и држава не могу да добију битку против кријумчарења наркотика, али се неће легализовати и други наркотици. Уругвај је иначе једна од најстабилнијих и најбезбеднијих земаља Латинске Америке, али је јавност постала забринута због нараслих гангстерских обрачуна и све чешћих заплена кокаина, док се број убистава од јануара до маја готово удвостуручио у односу на исти период прошле године. Идеја водиља уругвајског закона је, поред смањења криминала и илегалне трговине, да се профит од наркотика отме из руку криминалаца, а о огромној количини новца која кружи у нарко бизнису сведочи и то да у овој земљи, која има само 3,3 милиона становника, грађани на марихуану годишње потроше око 750 милиона долара.  

Предлог овог закона тек треба да буде изгласан, али се сматра да ће вероватно бити прихваћен, с обзиром на то да странка председника Мухике има већину у парламенту. Уругвај ће тако бити прва држава која ће својим грађанима званично продавати дрогу. Пошто је реч о марихуани, то је потез који ће свакако многи њени уживаоци у свету поздравити, а могуће је да ће у случају позитивних искустава, и друге државе кренути истим путем. Ипак, без обзира на то што се ради само о марихуани, уругвајски случај делује узнемирујуће, јер представља вид капитулације државе пред нарко бизнисом. У овом случају, гесло „ако не можеш да их победиш придружи им се“ не делује као правилан избор.