Vikiliks u našoj kući

Internet sajt Vikiliks objavio je tokom poslednjih nekoliko dana najmanje 800 poverljivih depeša ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu, pisanih u periodu od 2003. do 2010. Godine. Dokumenta obrađuju događaje u Srbiji u tom periodu, s naglaskom na nezavisnosti Kosova, stavove srpskih političara i javnih ličnosti o proglašenju nezavisnosti Crne Gore, ali i druga pitanjima srpskog političkog, ekonomskog i društvenog života.

Zabeleške američkih diplomata osvetlile su tako srpski javni život iz svih uglova – od Kosova do Guče. Čitanje tih depeša neće mnogo iznenaditi ni poznavaoce srpske političke i društvene scene, a ni laike, jer nisu otkrile ništa revolucionarno novo. Telegrami obrađuju događaje i ličnosti čiju su nam karakteri, sklonosti i postupci već uglavnom poznati, kao što su nam poznati njihovi međusobni odnosi. Američke diplomate su samo potvrdile ono što već znamo – da se politika u Srbiji, nažalost, najčešće svodi na lični ili partijski interes i političku trgovinu, sitnu ili krupnu.

Principi i principijelno vođenje politike „zvezdama“ naše političke estrade kao da su potpuno strani, a Vikiliks je pokazao da je mnogima najvažnije od svega da zadovolje svoje američke „partnere“. Tako se naši političari na američkom kanabetu smenjuju u međusobnim tužakanjima, i snishodljivim izjavama, dok im je posebno stalo da opravdaju i razjasne bilo kakvu izjavu nezgodnu za američke uši ili bilo kakav signal neposlušnosti. Zajedničko za sve figure na domaćoj sceni je to što velika većina od Amerikanaca gleda da zatraži i ućari nešto za sebe, svog stranačkog šefa ili stranku, i ono što čitamo u depešama ih pokazuje kao ljude kojima su američka podrška i razumevanje zapravo ključ opstanka na političkoj sceni. 

Vikiliks nam tako potvrđuje da su naši lideri ništa drugo nego politički paraziti koji u ovakvom sistemu zapravo jedino i mogu da žive i da razvijaju. Uz retke izuzetke oni se pojavljuju kao ljudi bez principa i morala, koji ne postavljaju nezgodna pitanja, i ne traže rešenja van okvira zadatih od strane američkih i drugih gospodara. Slugeranjstvo je, nažalost, i njihov najveći domet i njihova najveća vrednost koja ih održava na površini.

Saginjanje pred jačim moglo bi se opravdati različitim razlozima, i pošto živimo u vreme kada nas sila opet pristiska, već je u našoj javnosti isticano da se moramo vratiti Miloševim principima, čija je politika, i pored snishodljivosti i ogromnih ustupaka Turskoj postavila temelje napretka i nezavisnosti Srbije. Ali kad posmatramo ponašanje ovih „modernih Miloša“, možemo zaključiti da ne samo nisu u stanju ništa samostalno da smisle ni urade, već da nisu u stanju ni da Miloša kopiraju kako treba. Mislio je on i kako da umiri Turke i zadovolji sebe i svoje, ali je iza njega ostala Srbija, dok ovi danas, misle kako da umire moderne dahije, i da zadovolje sebe i svoje, ali se bojimo da posle njih od Srbije neće ostati ništa.