Врућа аутономашка јесен

Реакција аутономашких првака на одлуку Уставног суда Србије о суспензији дела надлежности АП Војводине сведочи да политика олаког дељења овлашћења и државних атрибута новосадској бирократији није донела смањење тензија и допринела решењу питања аутономије покрајине, већ је само ојачала заговорнике стварања државе у држави и допринела јачању процеса цепања Србије на два самостална дела.

Иако је и прeмиjeр покрајине Бojaн Пajтић изjaвиo дa вeћинa одлука Устaвног суда нeћe прoизвeсти прaктичнe пoслeдицe, из Новог Сада долазе најаве организованог отпора београдском централизму и стварања неке врсте аутономашког фронта, у који би ушли покрајински ДС, ЛДП, ЛСВ, евентуално и СВМ, као и појединци и НВО аутономашког усмерења. Пропагандна кампања у том смеру је већ почела, и док се Пајтић демагошки жали да више неће моћи да помаже труднице и пензионере, на аутономашким сајтовима се најављује борба против „јакобинског централизма“ и пашалучких мрачњака из Београда, уз поновно истицање потребе стварања Републике Војводине унутар Савезне Републике Србије, најављене на недавној Четвртој војвођанској конвенцији, предвођене  Живаном Берисављевићем. Да ствар ипак неће остати само на речима, потврдило је и писмо које је Ненад Чанак упутио амбасадорима 45 земаља због могуће промене власти у неким градовима у Војводини, а Чанак је затим у интервјуу новосадском Дневнику због одлуке Уставног суда најавио пораст напетости између Војводине и Београда, уз поновљени захтев за промену Устава и злослутну прогнозу да Србија неће опстати уколико се не децентрализује.  

Војвођанска олигархија је доживела помало неочекивани удар од стране Уставног суда који је оспорио део надлежности које је северна српска покрајина добила кроз очигледно штетни статут, али је проблем њеног деловања и моћи далеко већи него што се у овим врућим летњим данима чини. Живан Берисављевић и запенушани сепаратисти са појединих аутономашких сајтова вероватно не би били превелика мука ни за слабију владу од ове, али у протеклих неколико година у игру око Војводине се уплело сувише материјалних и геополитиких интереса, да бисмо могли да верујемо да ће питање надлежности АП Војводине бити решено само одлуком Уставног суда, а да ће новосадска врхушка седети скрштених руку суочена са смањењем овлашћења у свом феуду.

Донекле изненађени угрожавањем своје позиције, аутономашки прваци зато најављују врућу јесен,  док нова Влада Србије још не зна ни шта ће са врућим кромпиром Косова и економским колапсом у најави. Покушај решавања ових пробема мимо воље тзв. међународне заједнице и финансијских институција може допринети и интернационализацији питања надлежности АП Војводине, као још једне врсте притиска, која би, што је посебно забрињавајуће, односе Београда и Новог Сада довела до затезања и изазвала низ тешких последица. При томе, сa eврoпских aдрeсa вeћ стижу упoзoрeњa и дa сe приступни прeгoвoри Србиje сa Eврoпскoм униjoм мoгу успoрити укoликo дoђe дo прoблeмa сa Вojвoдинoм, што нeдaвнo изjaвиo Фрaнц Шaусбeргeр, дирeктoр Институтa eврoпских рeгиoнa. Он је нагласио да је Брисeл вeoмa зaинтeрeсoвaн кaкo ћe нoвa влaдa Србиje рeaгoвaти нa oдлуку Устaвнoг судa и навео да је „Вojвoдинa пoсeбнa мултиeтничкa рeгиja“, која би, aкo би пoстaлa кризнo жaриштe, утицaла нa мир читaвe Eврoпe, што би било вeoмa штeтнo зa приближaвaњe Србиje ЕУ.

Суочена са координисаном акцијом споља и изнутра, нова влада Србије ће зато, поред осталих, у свом мандату имати још један веома тежак задатак - одазвати се на захтеве за аутономијом, који су ипак превише гласни и превише трају да би били игнорисани, а не угрозити даљи опстанак земље и не ризиковати њено даље распарчавање. Не треба се, међутим, заваравати да ће то ићи лако, посебно пошто се због промене власти Србија опет нашла под двоструком лупом Брисела и Вашингтона. Не треба ипак рећи да нас поводом Војводине чека још једна битка, али врућа политика јесен свакако да.