Вучић и Мило као теолози

У академским круговима Митрополита црногорско-приморског Амфилохија неретко сматрају највећим живим српским теологом. Комплет изабраних/сабраних дела Митрополита Амфилохија  садржи 30 наслова у 36 књиге. Посебну вредност има његова докторска теза „Тајна Свете Тројице по Светом Григорију Палами“ из 1973. године. Она је написана на грчком језику и одбрањена на Богословском факултету Атинског универзитета. Грчки теолози су је оценили као једну од десет најбољих књига о Светом Григорију Палами (великом грчком теологу и свецу, познатом по учењу о исихазму и божанским енегргијама) у последњих сто година. Митрополит се школовао и у Берлину, Риму и Паризу. Био је и декан Богословског факултета у Београду, написао је велики број научних текстова и говори неколико страних језика. Митрополит је био и омиљени ученик, многи сматрају и наследник, највећег модерног српског теолога Јустина Поповића. Митрополит је угледна личност и ван СПЦ. Руски патријах Кирил је изјавио почетком 2020. да је Митролит Амфилохије „борац за православље“, Цариградски патријарх је у јуну  2019. године упутио писмо Ђукановићу у којем истиче да заједно са свим другим православним црквама „као једину православну канонску јурисдикцију у Црној Гори признаје ону под надлежношћу Митрополита Црногорског Амфилохија, јерарха најсветије српске цркве“. Васељенски патријарх закључује да никада ЦПЦ није била аутокефална.

Са друге стране, Ђукановић и Вучић немају ниједан објављен текст из теологије нити су икада полагали предмет црквено право (поново је уведен на Правном факултету у Београду тек академске 1996/1997). Колико је познато, формално знање из теологије немају ни њихови најближи саветници и сарадници попут Роћена или Бебе Поповића, као ни премијери Брнабићка (биши кадар USAID) и Марковић (биши кадар УДБЕ). Вероватно нико од њих не зна да каже нешто више о темама попут познања Свете тројице, трипостасног Бога, сједињења и разликовања у Светој Тројици, нестворене Тројичине енергије, расправи између Паламе и Варлама, Нилу Кавасилу и Исаку Аргиру и Енергији очовјеченог Логоса, односно о темама које Митрополит обрађује у свом докторату од око 400 страна.

Ипак, Ђукановић и Вучић се без устезања баве теолошким и црквеним темама. Вучић је у јануару 2020. године изјавио да о Закону о слободи вјероисповјести не треба да преговора Митрополит већ Патријаршија у Београду. Месец дана пре тога у интервју за TV O2 је „открио“ нешто што, као што смо видели у писму Цариградског патрихјарха, не познаје ниједна православна црква на планети. Изјавио је да је аутокефална ЦПЦ  наводно de jure постојала пре 2006. године. У ауторском тексту за 500-ти број Печата из 2017. је написао да му је Мартин Лутер оснивач протестанске цркве  ближи од Светог Николаја Велимировића.

Велика самоувереност коју ова два нова ''теолога''  демонстрирају у свом незнању је карактеристична за транзиционе бизнисмене балканског типа . Обично се код таквих људи иза великих државних и црквених тема увек налази оно што је за њих најсветије - имовински интерес

Вучићев пријатељ , пословни партнер и колега теолог Ђукановић после повратка из Мајамија такође „открива“ да је аутокефална ЦПЦ наводно постојала кроз историју. Он разрађује ову више него оригиналну тезу тако што  преузима улогу професора теологије и „истражује“ период од другог укидања Пећке патријашије 1776. године до краја Првог светског рата 1918. године и на основу тога долази до закључка о наводној аутокефалности.

Дакле, председници Србије и Црне Горе, које је Митрополит описао у јануару 2020. као људе које искључиво „занимају овоземаљска добра“, се упорно баве теолошким темама и подучавују Митрополита који је читав живот посветио овим темама. Они заступају тезе супротне од руског и цариградског патријаха. Велика самоувереност коју ова два нова ''теолога''  демонстрирају у свом незнању је карактеристична за транзиционе бизнисмене балканског типа . Обично се код таквих људи иза великих државних и црквених тема увек налази оно што је за њих најсветије - имовински интерес.