понедељак, 23. децембар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Рубрике > Коментар дана > Зашто је оборен руски авион Ил-20 у Сирији?
Коментар дана

Зашто је оборен руски авион Ил-20 у Сирији?

PDF Штампа Ел. пошта
Леонид Нерсисјан   
четвртак, 20. септембар 2018.

Последњи дани постали су врло садржајни за грађански рат у Сирији. После сложених разговора између председника Русије Владимира Путина и председника Турске Реџепа Тајипа Ердогана, успело се са постизањем компромиса око последњег великог упоришта бојовника у Сирији – Идлиба. Стране ће да створе демилитаризовану зону ширине 15-20 километара дуж линије додира владиних трупа и група бојовника из опозиције. На жалост, та, за цивилно становништво позитивна вест била је помрачена трагедијом – жртва „пријатељске ватре“ сиријског система ПВО био је руски авион за извиђање Ил-20, у којем се налазило 15 људи, од којих нико није преживео.

Неколико верзија догађаја

На самом почетку, када је руски извиђачки авион Ил-20 нестао са радара, и престао да буде на вези, појавило се неколико верзија догађаја – лансирање противавионске ракете са француског брода, напад израелског ловца Ф-16, „пријатељска ватра“ сиријске ПВО или технички узрок. Од почетка, чинило се да су највероватније последње две верзије, да би коначно руска страна званично изјавила, да је авион оборен сиријским ПВО ракетним системом С-200. При томе, према подацима Министарства одбране, то се десило умногоме кривицом ратног ваздухопловства Израела – из зоне која је близу апарата Ил-20, који је изводио маневар за слетање, четири ловца Ф-16 су извела ваздушни напад по сиријским војним објектима у Латакији (први пут је био погођен тај регион земље). Према томе, у тако комплексној ситуацији, сиријске посаде ПВО-а су погрешиле. Поред тога, руска страна је изјавила, да Израел није на време обавестио о предстојећем удару (кршење руско-израелских споразума о спречавању опасних инцидената), већ је свега минут раније обавестио о налету.

Овакав сценарио се заиста могао реализовати, ипак, треба да се узме у обзир и та чињеница, да застарели комплекс С-200 у принципу није способан да напада циљеве који лете на висини мањој од 300 метара. При томе је познато, да су израелски ловци прилазили циљу са мале висине, и питање је да ли су они непосредно пред сам удар постигли висину већу од 300 метара. Ако су постигли, то је доиста могло да збуни сиријске ракеташе који су могли погрешно да одаберу циљ.  С друге стране, ако авиони Ф-16 нису били уочени на радарима, онда је ватра по врло упадљивом и великом циљу у лику Ил-20 врло груба грешка која је резултат ниског нивоа вештине и претеране емоционалне реакције на оно што се дешавало. Не искључује се ни други сценарио – глава са самонавођењем ПВО ракете могла је да „прекине“ праћење Ф-16, који поседује десет пута мању ефикасну површину расејавања него Ил-20, и ,,ухвати“ далеко уочљивији циљ у лику руског авиона.

Треба приметити, да су се губици од „пријатељске ватре“ ПВО-а дешавали доста често. У Ираку су савременији амерички ПВО комплекси „Патриот“ оборили два властита ловца, а за време петодневног рата у Јужној Осетији 2008. године, од шест руских оборених авиона, три су била изгубљена услед ватре властитог система ПВО-а.

Претерано кривити Израел за оно што се догодило за сада је рано, мада у целини, тенденција ширења зоне израелских авионских удара није позитивна и може да дестабилизује ситуацију у земљи и у целини утиче на ток конфликта.

Даље перспективе грађанског рата у Сирији

Што се тиче самог конфликта у Сирији, он се све више приближава свом расплету. Велики део територије Сирије контролишу владине трупе, знатан део – курдски одреди самоодбране, док је провинција Идлиб постала главно упориште како терористичких групација, тако и протурске опозиције. Као што смо раније напоменули, Турској је успело да наговори Русију и Иран да не спроводу војну операцију у Идлибу, уместо чега су стране договориле демилитаризовану зону, фактички претварајући већи дело провинције у зону утицаја Анкаре. С друге стране, многи турски експерти су незадовољни због тога што је, по њиховом мишљењу, цео посао чишћења Идлиба од терористичких групација пребачен на Турску. У сваком случају, не треба да се заборави, да су се многи слични споразуми у Сирији кратко поштовали, па није искључено да се у будућности догоди ескалација. Ако се ипак споразум буде поштовао, то ће да буде први корак ка почетку политичког процеса, који ће једном морати да замени рат.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://regnum.ru/news/polit/2484534.html

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, Рио Тинто отворити рудник литијума у долини Јадра?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер