Шта се догодило у ваздухопловној бази Хмејмим и да ли је можда прерано проглашена руска победа у Сирији?

31. децембар 2017. године, постао је посебан датум за руску војну кампању у Сирији, истина, у лошем смислу. Први пут је руска групација претрпела губитке на својој основној и највећој бази – аеродрому Хмејмим.

Према званичним подацима Министарства одбране Русије, минобацачко гађање које је извела мобилна ударна група бојовника, изазвало је погибију двојице војника, док је дан раније лист Комерсант објавио, да је изгубљено још седам борбених авиона. 6. јануара, бојовници, по свему судећи, извели су још један напад – овај пут помоћу својеручно израђених беспилотних летелица, које су носиле невелика експлозивна пуњења. Како се тако нешто могло догодити, да ли су заиста могли да буду изгубљени авиони, и како се треба борити са таквим епизодама у будуће?

Авијација у Хмејмиму није заштићена

Руска војна операција у Сирији је почела већ доста давно – пре више од две године. Ако је на самом почетку, одсуство такве инфраструктуре, попут заштитних хангара, било допустиво услед брзине и размера руског уплитања, данас то представља апсолутну аљкавост. На мноштву обичних и сателитских фотографија ваздухопловне базе, ми видимо увек једну те исту слику – борбени апарати стоје под ведрим небом, збијено један до другог, без ма каквих заштитних објеката. У реалности, успешно погађање, чак и појединачних минибацачких пројектила од 82 mm, сасвим може да проузрокује истовремено оштећивање већег броја авиона или хеликоптера. Наравно, за сада, ситуација остаје не сасвим јасна до краја, али не треба искључити верзију са губицима (или оштећењима) одређеног броја јединица ваздухопловства, без обзира на званично оповргавање.

У прилог оштећивања минимум два фронтовска бомбардера СУ-24, говори неколико фотографија са ваздухопловне базе које су се појавиле нешто касније. У сваком случају, ако Русија озбиљно намерава да се за дуже утврди у Сирији, створивши сталну базу у Хмејмиму, питање инфраструктуре и организације рада на бази треба решавати у најкраћем року, тим пре што то тражи мизерне трошкове (на фону цене више хиљада борбених полета). Уосталом, чак и база ваздухопловних снага Сирије Шајрат, по којој су САД извеле удар уз помоћ крстарећих ракета Томахавк, поседовала је инфраструктуру о којој је било речи. Слични заклони гарантовано би заштитили авионе од граната  82 mm којима је гађана база.

Територија око базе треба да се савесније чува

Чињеница да се мобилна група бојовника са минобацачем могла приближити на раздаљину паљбе (не више од 4 километра) и да се после наношења удара могла још и сакрити, говори о томе, да се територија око ваздухопловне базе Хмејмим не контролише довољно добро. То се, по свему судећи, тиче рада како сиријских (у већој мери), тако и руских јединица. У изјави министарства одбране Русије, указује се, да ће се у правцу ојачавања контроле спровести радње. За сада, ми можемо да предочимо теоретску слику – на ваздухопловну базу Хмејмим долази министар одбране или председник Русије, а за то време бојовници неке од терористичких група изводе сличан напад. Како се показало, такав сценарио је сасвим остварив. Очигледно је, да је неопходно коришћење допунског броја средстава за извиђање у непосредној близини од базе, укључујући и беспилотне летилице, и вероватно, повећање броја трупа које чувају базу. Напад уз помоћ својеручно израђених беспилотних летелица, такође говори о томе, да је могуће сасвим некажњено приближавање бази, пошто је сличним занатским апаратима немогуће управљати са великих растојања. Истина, судећи по доступним информацијама, све дронове је оборила ПВО базе, али ипак, чак и свега две-три невелике бомбе које би они избацили, могле би да доведу до реалних оштећења технике, узимајући у обзир одсуство заштитне инфраструктуре.

Још један, крајње негативан моменат, представља „цурење“ фотографија са ваздухопловне базе и њему претходно званично оповргавање оштећења технике од стране министарства одбране Русије. Да средства масовног информисања нису објавила гласине о паљби, сасвим је вероватно да о ономе што се десило не би ни било информације, као ни о погибији двојице војника.

Узимајући у обзир ниво данашње технике, специфичност региона, и „усмереност“ многих снага на борбу са руским присуством у Сирији, скривање оваквог факта била би авантура, пошто би истина, која би испливала на крају, само још једном пољуљала ауторитет војног ресора, који се већ налазио у сличној ситуацији („необориви“ докази сарадње Исламске државе и САД, били су скриншотови из игре за смартфоне AC-130 Gunship Simulator: Special Ops Squadron).

Рано за сумирање резултата рата?

На фону многобројних изјава о практично дефинитивној победи Русије у сиријском рату, протекла догађања била су прави ,,хладан туш“. Никако нису побеђене све терористичке групације, штавише, 6. јануара се појавила информација да је доста велика јединица сиријске војске упала у окружење у бази оклопне технике око града Хараст, североистично од Дамаска, и да су се многи војници предали бојовницима терористичких организација Ахрарарш-Шам и Фајлак ар-Рахман. Истина, већ 8. јануара, велика јединица сиријске армије је разбила окружење, и ушла на територију те базе, али ипак, бојовници су још увек у стању да воде крваве и тешке борбе.

Штавише, након победе над заједничким непријатељем – Исламском државом – несугласице између осталих страна у конфликту и држава које их усмеравају (Русија, САД, Турска, Иран, Саудијска Арабија) могу само да се појачају и да доведу до новог таласа грађанског рата у Сирији.

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: https://regnum.ru/news/polit/2364997.html