Златне резерве Србије

Недавно је једна наша национална телевизија пренела вест да Србија има највеће резерве злата на Балкану. Иако је извор био релевантан „World gold council” (WGC), информација није тачна. Управо према подацима „WGC” на Балканском полуострву више златних резерви од Србије имају Бугарска (40 тона злата), Грчка (118 тона) али и Турска. Поред Бугарске, од наших суседа има више Румунија (104 тоне), док од осталих комшија имамо знатно више златних полуга, а неке их, попут Хрватске, немају уопште.

Лепа вест је да Србија заузима високо 59. место у свету по резервама злата са 14,8 тона. Веровали или не, Србија има више златних резерви од на пример Кипра, Катара, Чешке, Литваније, Мађарске или Канаде.

Подсећања ради, Србија је имала више резерви док је била краљевина почетком 20. века. На пример, 1913. смо имали 17 тона злата, а 1915. чак 19 тона! Улазак у већу државу – Краљевину СХС нам није донео побољшање што се тиче златних резерви, јер 1920, две године после уједињења, имали смо исту количину као и 1915.

Није ни чудо што су наши студенти у Паризу или Бечу могли да живе и студирају с динарима јер динар је све до 1931. имао златну подлогу. А пре почетка Другог светског рата Народна банка је у резервама имала чак 73 тоне злата! У то време смо имали више злата од Данске, Бразила или Финске. Пре него што је наша земља ушла у Други светски рат највећи део резерви је склоњен и сачуван у страним банкама. Али, шта се дешава после?

Лакше је пронаћи нафту у центру Београда него колико су износиле златне резерве СФРЈ. Према подацима које сам пронашао, комунистичка Југославија је веома брзо повратила око 50 тона злата али се не зна шта се десило са златом које је Краљевина имала у банкама у САД. Део резерви (око једне тоне) који се налазио у Сарајеву заплениле су и потрошиле усташе, а још мањи део је „нестао” у Никшићу и околини.

Краљ Петар Други је у Лондону располагао са око 250 килограма злата, (0,3 одсто укупних резерви Краљевине). Насупрот комунистичкој пропаганди да је краљ однео (скоро) све злато са собом, он је у британску престоницу отишао само са личним пртљагом. Средства са којима је краљ Петар Други располагао (око 250 кг и око четири милиона долара) дошла су нешто касније и трошена су углавном на потребе рада владе, дипломатије, двора, за плате државних службеника, помоћ Југословенској војсци у отаџбини и слично.

Остаје питање са колико је злата Србија изашла из СФРЈ и да ли би се она сама боље обновила имајући у виду своје златне резерве и припадајућу ратну одштету.