Албански наркотероризам: „Колумбијски синдром“ на Балкану и шире

Стварност демантује све покушаје Вашингтона и Брисела да представе Косово, како каже Барак Обама, као „мултиетничку, независну и демократску“ творевину. Обаму прате европске бирократе, који непрекидно говоре о „постигнутим успесима и прогресу демократизације на Косову“. Све је узалуд: албанске криминалне структуре крећу се пуном паром ка албанизацији Балкана уз перспективу даљег парчања дражава у региону и уједињења албанских земаља. Идеја је далеко опсежнија: она подразумева трансформацију Балканског полуострва у цитаделу албанске нарко-мафије, која ће контролисати путеве испоруке наркотика у Европу и ширење свих облика криминалних активности албанских групација на континенту.

У последње време моћна политичка, војна, дипломатска и финансијска подршка „приштинским властима“ од стране САД и ЕУ омогућила је албанским криминалним клановима да поново изазову правни поредак. У Енглеској узима маха још један скандал, повезан са делатношћу албанских емиграната. Албанска криминална група професионалних убица отворено је понудила своје услуге британској престоници на следећи начин: „било који циљ - 5 000 фунти, ма каквим оружјем – хладним или ватреним“. „Лондон дејли њуз“ назвао је Албанце који су се настанили у Лондону (а претежна већина њих су бивши припадници Ослободилачке војске Косова – ОВК) „најспособнијим плаћеним убицама у британској престоници“. Један од челника албанске криминалне групације изјавио је у интервјуу: „Ми знамо да рукујемо оружјем, ми контролишемо проститутке у Сохоу и тиме инвестирамо у Лондон. Никога се не бојимо, и закон не може да нас заустави“. [1]

Многобројне „албанске избеглице са Косова“ нашле су прибежиште и могућност примене својих „способности“ у многим земљама Европе. У суштини, они немају никакве везе са избеглиштвом, већ са разгаранатом мрежом глобалне криминалне организације, чији је магистрални правац производња и испорука хероина и кокаина у европске и друге земље света.

Према различитим проценама, албанска мафија контролише око 75 процената хероина који стиже на западноевропско тржиште и око половине укупне количине хероина који се продаје у САД.

Албански наркокартел „Камила“ спада у првих пет најјачих наркокартела света. За испоруке хероина у Европу одговара око 30 албанских нарко-кланова, сваки од њих контролише „своју“ деоницу наркотрафикинга.

За наркотрафикинг се користи готово цела територија Косова, које је постало главна транзитна магистрала за испоруку наркотика у Европу. Једна од кључних карика те магистрале је „дренички потез“ који обухвата Призрен, Клину и Исток, и повезује Косово са Црном Гором и Македонијом. Основни извори прихода дреничке групе, осим хероина, чине шверц оружјем, краденим аутомобилима, цигаретама и алкохолом, као и трговина белим робљем. Албански криминални кланови повезани су са македонским, бугарским и чешким мафијашким структурама и нису далеко од преузмања контроле у низу европских престоница – пре свега у Лондону, Берлину и Прагу.

Албански кланови на Космету сваког месеца реализују приближно 4 до 6 тона хероина, а годишњи промет само хероина износи око 2 милијарде долара. Перу новац за више од 200 приватних банака и мењачница које припадају албанским нарко-клановима, а такође за мрежу салона лепоте, парфимерија, продавница и кафића у Италији, Шпанији, Великој Британији и другим европским земљама.

Иза албанских нарко-кланова стоје две америчке војне базе на Космету (Бондстил и Мали Бондстил), као и укупна подршка САД и Европске уније, од медијске до војне, те се они осећају потпуно безбедно. Поменимо да су након размештања снага НАТО, сви албански криминалци које је потраживала држава Албанија на Косову нашли сигурно уточиште. Албанске мафијаше је лако препознати: возе углавном црне мерцедесе или џипове без таблица са затамњеним стаклима. КФОР не обраћа пажњу на аутомобиле без таблица, али локално становништво зна да су то крадена возила, прошверцована на Косово. Осумњичени за злочине неће бити предати чак ни Албанији јер КФОР нема потписан споразум о екстрадицији са Албанијом.

Након Косова наредни удар биће усмерен на југ Србије – Прешево, Бујановац, Медвеђу – како би се ставили под контролу стратешки правци који повезују Космет, Македонију, Србију и Бугарску са излазом на Грчку и Централну Европу.

Апетити албанских нарко-криминалних структура су велики. Контролишући квази-државу Косово, они већ приступају реализацији пројекта поделе Македоније уз прелазак њеног већег дела под контролу албанских кланова. Тако западни део Македоније и део Косова контролише Тачијев клан. М.Тачи, председник македонске Демократске партије Албанаца непосредно је повезан са мафијом која контролише промет хероина, кокаина и аутомобила. Париска група за борбу против наркотика је још пре бомбардовања Југославије 1999. године објавила податке према којима албанска нарко-мафија Македоније и Косова продаје хероин и снабдева оружјем своје сународнике на Космету. Нарко-базе, према њеним подацима, налазе се у Скопљу, Скадру и Приштини, наркотици стижу у Швајцарску, Немачку, Италију и Грчку. У Македонији, поред Куманова, налази се и једна од највећих фабрика за производњу хероина.

У суштини, цео регион – Албанија, Косово и Западна Македонија, представља велико складиште наркотика. Реч је о тонама хероина, приход од продаје мери се милијардама долара. До сада нема никаквих података о хапшењу албанских наркобарона.

Албански сепаратистички покрет у Југославији од самог почетка се заснивао на делатностима нарко-мафијашких структура. Међутим, до почетка осамдесетих година, проблем албанског шверца наркотика јављао се тек понекад. Тад су Албанци били тек курири, најамници турске наркомафије и бугарских криминалних структура. Са порастом албанског сепаратизма на Космету почеле су да се формирају самосталне албанске мафијашке групације, укључене у реализацију пројекта „Велика Албанија“.

До корените промене положаја албанских нарко-кланова дошло је крајем деведесетих, када је Стејт департмент САД приступио реализацији својих гео-стратешких циљева. Као један од инструмената изабране су албанске криминалне групације. Албанцима је била пружана свестрана помоћ, све до бомбардовања Југославије током 78 дана. Осим тога, демократска администрација Била Клинтона сноси одговорност и за стварање на северу Албаније логора за диверзантско-терористичку припрему Албанаца на Космету и Македонији. Уз помоћ САД албанско нарко-криминално подземље на почетку 21. века трансформише се у „државу у држави“, чији су главни политички аргументи хероин и оружје.

Лидери косовских Албанца – Тачи, Харадинај, Чеку – нису само челници албанских незаконитих оружаних формација, већ су и „босови“ албанске наркомафије, која је финансирала алабанску терористичку војску ОВК (данас транформисану у Косовске безбедносне снаге). Наркокапитал, стечен у разним регионима света, враћа се на Косово - у виду инвестиција у сепаратизам „Републике Косова“ (зову је још и „Хероинска република“).

У Албанији је најутицајнији клан Бериша, који обухвата и део Метохије. Ништа мању опасност представљају: нарко-клан породице Кула, који контролише наркотрафикинг из Турске, испоруке оружја и илегалних миграната; клан Абазије (наркотици и проституција у сарадњи са италијанским криминалом); клан Брокај (његову окосницу чине бивши сарадници специјалних служби и полиције, њихова је сфера наркотрафикинг, оружје, проституција).

Око 80% мађарског тржишта хероина је у рукама албанске мафије. Основни приход од наркобизниса иде за потребе Косова, при томе већи део новца се троши у Италији, где се купује оружје. У Италији, за кратко време, албанска наркомафија је успела да потисне Турску. Од обичних курира Албанци су постали организатори нарко-мреже и партнери сицилијанске Коза ностре, наполитанске Каморе и калабријске Н’драгенте. Италија представља једну од главних база албанских криминалних структура, кроз чије руке пролази око 50 килограма хероина дневно. Милано је бизнис-центар, а Калабрија центар трговине наркотицима и оружјем.

На граници Италије и Швајцарске наркотрафикинг је такође под контролом Албанаца. Важна база у Европи је и Швајцарска. Центри „црне берзе“ трговине оружјем налазе се у Берну и Базелу. За време последње посете српског министра спољних послова Вука Јеремића Швајцарској биле су предузете мере безбедности четвртог степена, изазване отвореном претњом физичке ликвидације од стране албанских криминалних структура. Као главни осумњичени помиње се клан Османи, чији је вођа Чазим (Феликс). Клан има финансијску подршку највећег албанског бизнисмена Беџета Пацолија.

У Швајцарској и Норвешкој косовски Албанци контролишу 80 процената наркотрафикинга, они су и главни дистрибутери на грчком тржишту кокаина, хероина и марихуане. Грчки трансфер Албанци користе за пребацивање у Европу илегалаца из Турске, Пакистана, Шри-Ланке, Кине и сл. који се користе и за превоз наркотика. Исти такав коридор представља и Јадранско море, које спаја обале Италије и Албаније.

Према подацима словачке полиције, скоро 100% хероина у Словачку стиже из Авганистана „балканском рутом“ преко Косова, Македоније и Албаније. У последње време албанске групације преузимају румунске луке.

ФБА, Интерпол, Еуропол једнодушно сведоче о томе како је албанска мафија постала најозбиљнија криминална организација у Европи. Она брани своје интересе до последњег, а за САД и државе Европске уније претворила се у претњу по саме основе њихове националне безбедности.