Избори за Тачијеву окупаторску државу, или издаја државе Србије?

Кампања која се води од садашње врхушке власти у Србији, а у којој учествују, или је помажу и подржавају и неки други (чак и из Патријаршије у Београду), за тзв. изборе почетком новембра, ствара велику забуну код Срба на Косову и Метохији, посебно код Срба у четири српске општине северно од моста на Ибру.

Најпре треба рећи да те општине припадају, и одувек су припадале, Рашкој области, а никада Косову. То што их је несрећни српски комуниста Петар Стамболић самовољно и незаконито, без икакве правне и државне одлуке, дао аутономној области Космета тек 1959. г. само сведочи да ти крајеви никада нису били у саставу Космета, ни географски, ни историјски. Пуних 65 километра, од Митровице до Копаоника (само 30 метара испод Панчићевог врха на Копаонику), “даровао” је овај српски комуњара на поклон Шиптарима, којих у тим пределима нема и није их никада било (осим два мала села у Бајгори, изнад скретања за Бањску, одакле су иначе њихови терористи силазили на пут Митровица-Рашка и вршили терористичке акте, и раније и недавно).

Такозвани “север Косова”, тј. Срби низ реку Ибар (који долази од Газивода у Ибарском Колашину, а ни тај Колашин, са Зубиним Потоком и осталим селима, никад није био Косово) од села Рудара код Митровице до Јариња на северу, никада до сада нису признали Нато-шиптарску окупацију Косова и Метохије. Зато је тај “северни” крај био гаранција и Србима јужног дела, тј. Космета јужно од Ибра, и гаранција и нада да Косово и Метохија никада неће признати Тачијеву нелегалну, окупаторску власт, у коју га је устоличио НАТО окупатор.

Када наглашавамо посебност ове 4 српске општине ”на северу” тиме не делимо Србе испод и изнад Ибра, него само указујемо да су ове општине биле и остале, и после безаконог “проглашења независности Косова” (2008), у саставу државе Србије. Сада се, на општу жалост свега српства, на издајнички начин, цело Косово и Метохија, и посебно наглашени “северни део”, предају у надлежност Тачијевог “државног система”, који и расписује и спроводи ове фамозне изборе.

Неприхватљиво је да се, осим државне издајничке врхушке, чују и гласови појединих људи из Цркве, тачније из Патријаршије, којима се “позивају сви Срби да изађу на изборе”. (У ту бедну пропаганду покушавају да увуку и свети Хиландар!) Како могу ти људи, најпре, да се мешају у судбинске одлуке Срба под окупацијом, а онда и још да препоручују напаћеним и још увек прогањаним Србима на распетом Косову да гласају “или сви или ниједан”, када је свим Србима на Косову и Метохији јасно да "косовски избори за циљ имају расформирање институција Републике Србије и одрицање државе од суверенитета на Косову и Метохији".[1]

Патријарх је у Пећи рекао да он то говори „у име Цркве“! Међутим, нити је Црква консултована, нити саборски разговарано и договарано о томе - тако да то није став Цркве, макар га тако назвао патријарх. Ни он нема право да тако присваја само себи глас Цркве. Тако није радио блаженопочивши патријарх Павле, у овим тешким временима, нити српски пећки и београдски патријарси кроз векове.

Недавно сам писао Св. синоду и патријарху подсетник о Косову и Метохији да укажем на тешко стање браће Срба, и посебно на угроженост наших светиња на Косову и Метохији (које уопште нису ни поменуте у фамозном „Бриселском споразуму“).[2] И ово сада пишем само да ставим до знања браћи на Косову и Метохији да нису сами, да не клону духом, и не очекују много од разних изјава са разних страна. Него да буду и остану косовскометохијски Срби, који одстојавају своју веру, име, образ, отаџбину, слободе, своје прагове и светиње.

"Жив је Бог и жива ће бити душа наша", говорили су пророци у најтежим временима историје и зато је том вером опстајао народ Божји у својој мукотрпној историји, па ће и Срби опстати на својој матичној Светој земљи.

Аутор је умировљени епископ Епархије захумско-херцеговачке.