петак, 30. септембар 2022.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Косово и Метохија - Постојеће стање и принципи мирне реинтеграције
Косово и Метохија

Косово и Метохија - Постојеће стање и принципи мирне реинтеграције

PDF Штампа Ел. пошта
Усправна Србија   
субота, 09. јул 2022.

 Након војне агресије НАТО пакта 1999. и једностраног проглашења независности јужне српске покрајине од стране албанских сецесиониста 2008. године, Република Србија је фактички изгубила суверенитет над делом своје територије. Актима привремених приштинских институција подржаним од стране САД и њених савезника, Косово и Метохија су, противно одредбама Резолуције 1244 УН-а, као и темељним документима попут Повеља УН и Хелсиншког завршног акта, којима се гарантују сувереност и територијални интегритет држава, суштински искључени из правног и политичког поретка Републике Србије. Неспретни, погрешни и неодговорни поступци српских власти, попут потписивања Бриселског споразума 2013. године, додатно су отежали напоре српског народа и државе да поврати суверенитет над Косовом и Метохијом.

На основу Бриселског споразума послови, установе, службе и управљање виталним инфраструктурним објектима на Косову и Метохији су изузети из надлежности Републике Србије и предати у руке привременим приштинским институцијама. Почетком 2014. године, српска власт је прихватила Преговарачки оквир ЕУ за приступне преговоре са Србијом, који, између осталог, предвиђа да ће до краја приступних преговора доћи до свеобухватне нормализације односа између Србије и такозваног Косова у форми правно обавезујућег споразума.

 

Почетком 2014. године, српска власт је прихватила Преговарачки оквир ЕУ за приступне преговоре са Србијом, који, између осталог, предвиђа да ће до краја приступних преговора доћи до свеобухватне нормализације односа између Србије и такозваног Косова у форми правно обавезујућег споразума

Иако формално под протекторатом Уједињених нација, Косово и Метохија је, суштински, део Републике Србије који је окупиран од стране САД и противправно проглашен за независну државу. Од тренутка насилне сецесије и окупације до данас на Косову и Метохији су у континуитету присутни насиље и злочини над припадницима остатка српског народа који се није иселио, скрнављење и уништавање цркава и манастира који припадају Српској православној цркви и руинирање српских гробаља и споменика културе. Пуне 22 године се, уз присуство припадника војних снага УН-а, некажњено уништавају трагови постојања српског народа на простору јужне српске покрајине.

Околност да привремене приштинске власти, осим способности да врше систематично насиље над Србима, нису показале капацитет ни функционалну способност ни у једној области организације живота, што је посебно видљиво у економској сфери, довела је до масовног исељавања и албанског становништва са простора Косова и Метохије. Уз то, стопа фертилитета (број живорођене деце по жени) на Косову и Метохији је са 3,59 почетком деведесетих година прошлог века за само 30 година пала на 1,66, што, поред масовних миграција и исељавања Срба под притиском, кључно доприноси депопулацији на овој територији.

И поред страховитог притиска на Републику Србију који траје више од две деценије, идеја признавања „косовске независности” од стране Србије ни у једном тренутку није добила већинску подршку грађана наше земље

Промене на глобалном нивоу, пад политичке, економске и војне моћи и геостратешке доминације САД и њених западних савезника – главних покровитеља и подржавалаца „косовске независности”, уз истовремени успон Кине, Русије и Индије, земаља које не подржавају овај сецесионистички пројекат, значајно компликују и отежавају подухват међународноправне верификације насилног одвајања Косова и Метохије из састава Републике Србије. Уз чињеницу да и поред агресивне кампање САД и кључних земаља ЕУ, пре свега Немачке, и даље мање од 50% држава признаје „независност Косова”, у последњих пар година је, захваљујући активности српске дипломатије, присутан процес повлачења признања, што је до сада учинило двадесетак земаља.

И поред страховитог притиска на Републику Србију који траје више од две деценије, идеја признавања „косовске независности” од стране Србије ни у једном тренутку није добила већинску подршку грађана наше земље. Напротив, сва истраживања јавног мњења показују да је огромна већина грађана изричито против признања „независности Косова” од стране Србије. Снажно противљење признавању такозваног Косова експлицитно и у континуитету исказују Српска православна црква, друге националне институције и Срби који живе ван Републике Србије.

ПРИНЦИПИ МИРНЕ РЕИНТЕГРАЦИЈЕ

Уместо замрзнутог конфликта, који би на дуге стазе, због демографских, економских, политичких и геостратешких фактора могао бити повољан по српске националне интересе и идеје о поступном тихом признавању „косовске независности” који је присутан у делу српске политичке елите и јавности, Усправна Србија сматра да је неопходно приступити конципирању и спровођењу стратегије за мирну реинтеграцију Косова и Метохије у правни и политички поредак Републике Србије.

Процес мирне реинтеграције треба спровести на бази легитимног и сувереног права Републике Србије на Косово и Метохију које се заснива на историјским чењеницама, одредбама домаћег законодавства и актима међународног права

Процес мирне реинтеграције треба спровести на бази легитимног и сувереног права Републике Србије на Косово и Метохију које се заснива на историјским чењеницама, одредбама домаћег законодавства и актима међународног права. Уз то, неопходно је узети у обзир легитимно право албанског народа на Косову и Метохији на пуну политичку, територијалну и културну аутономију на овом простору, уз делимични међународноправни субјективитет у области спорта и регионалне сарадње, у складу са одредбама будућег Устава Републике Србије. Покрајини се гарантује право на oдржавање међународне сарадње из области њене надлежности. Чланство у међународним организацијама Покрајине могуће је искључиво уз сагласност Републике Србије. 

Историјске, културне и политичке посебности албанског народа на Косову и Метохији основ су за остваривање пуне аутономије која почива на  двоструком кључу, којим се иста права која су обезбеђена за албанску заједницу на Косову и Метохији гарантују и припадницима српског народа на подручју општина са српском већином на северу Покрајине. Дакле, сва права, овлашћења и надлежности које Република Србија Уставом и законом којим се обезбеђује његово спровођење преноси на органе власти Косова и Метохије, власти Покрајине су дужне да својим највишим правним актом, у истоветном или примереном и од стране Републике Србије потврђеном облику, пренесу на аутономну област Север са већинским српским становништвом. Власти Косова и Метохије дужне су да обезбеде пуну заштиту српских цркава, манастира и споменика културе и потпуну заштиту припадника српског народа ван области Север, у складу са Уставом Републике Србије и највишим међународним стандардима у области људских и грађанских права и политичких слобода.

Највиши правни акт Косова и Метохије  је Устав, који доноси покрајински парламент. Устав Покрајине не сме бити у супротности и несагласности са Уставом Републике Србије. Одлуку о евентуалној несагласности и обавези усклађивања доноси Уставни суд Србије и она је обавезујућа за надлежне органе у Покрајини

Највиши правни акт Косова и Метохије  је Устав, који доноси покрајински парламент. Устав Покрајине не сме бити у супротности и несагласности са Уставом Републике Србије. Одлуку о евентуалној несагласности и обавези усклађивања доноси Уставни суд Србије и она је обавезујућа за надлежне органе у Покрајини. Косово и Метохија има парламент, владу и судство. У искључивој надлежности Републике Србије на територији покрајине су спољна политика, одбрана и безбедност(обезбеђивање државне граница и заштићених верских објеката), заштита права припадника српског народа у последњој судској инстанци, управљање јавним ресурсима у својини Републике Србије и контрола ваздушног саобраћаја. Све остале надлежности, које укључују самосталну фискалну, монетарну и царинску политику, образовање, културу, уређење правосудног система, јавну безбедност, у делокругу су органа власти Покрајине. Косово и Метохија нема војне, већ искључиво полицијске снаге задужене за одржавање јавног реда и мира на својој територији, без права интервенције у области Север.

Грађани Косова и Метохије албанске националности не учествују у парламентарним изборима који се организују на нивоу Републике Србије нити у раду органа власти Републике Србије, пошто политичка и грађанска права остварују на нивоу Покрајине. Припадници српске и других националних заједница са пребивалиштем ван области Север имају право на гарантован број представника у парламенту Косова и Метохије.

Република Србија задржава право својине на природним богатствима и инфраструктурним објектима у њеној својини на територији Косова и Метохије, уз могућност преношења целокупне или дела својине и управљачких права на Покрајину. Питања реституције имовине грађана српске националности и Српске православне цркве, надокнаде за приватизацију јавних и друштвених предузећа, потраживања међународних финансијских институција које потичу из периода пре 1999. године и друга имовинско-правна питања биће решена посебним споразумима између Републике Србије и Покрајине.

 

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће се Србија придружити санкцијма ЕУ против Русије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер