уторак, 12. новембар 2019.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Дебате > Косово и Метохија > Косовскометохијска свакодневница
Косово и Метохија

Косовскометохијска свакодневница

PDF Штампа Ел. пошта
Јања Гаћеша   
недеља, 13. мај 2012.

У ишчекивању да ли ће се председнички и парламентарни избори спровести на Косову и Метохији, Срби, у овом најјужнијем делу Србије, последњих недеља изложени су страховитом притиску. Као да се налазе у некој преси која се полако стеже, немоћни да било шта промене. Још увек не знају да ли ће бити избора, да ли ће их бити само на северу покрајине или на целој територији. Мало им је нејасно шта последњих месеци званични Београд сматра јужном српском покрајином. Пронађу себе у некој предизборној пароли коју чују на телевизији, али то је већ виђено и не оставља никакав утисак. Само на лицу изазове гримасу.

Оно што се на терену дешава, а Срби осећају на својој кожи, јесте чињеница да су предстојећи избори и њихово расписивање на целој територији државе Србије прилично разбеснели косовске Албанце, и то не само оне у такозваним институцијама државе Косово. По већ опробаном рецепту, старом неколико деценија, Албанци се тог свог беса најуспешније решавају тако што нападају Србе. Опет батинање стараца, провокације, добацивање најпростије врсте по улицама. Докле сеже та њихова бахатост и гнев, најбоље говори пример групе албанских навијача из Приштине који су, њих око 50, изашли из аутобуса у центру Грачанице, на двадесет метара од главног улаза у манастирску порту, и усред бела дана напали групу српских младића.

Нападу је претходио застој у саобраћају због саобраћајне несреће, а окупљени младићи су пружали помоћ девојци која је ударила аутом у бандеру. Нервозни албански навијачи су из аутобуса изашли са ''навијачким реквизитима'', који по речима очевидаца могу лако да усмрте човека, и кренули у напад. Све су забележиле камере (већ сам једном поменула да је Грачаница село под видео-надзором) са оближње раскрснице, али су двојица приведених Албанаца пуштена због недостатка доказа. Изненађење би било да су их у затвору задржали, ово је већ добро позната играрија. Све ово што сам навела у преводу значи додатно затварање Срба по својим кућама и селима и повећан страх и ризик да вам се нешто може догодити ни кривима ни дужнима.

Када вас не малтретирају обични људи, онда то раде они униформисани, полицајци.

Е сада, када вас не малтретирају обични људи, онда то раде они униформисани, полицајци. Последњих неколико недеља појачали су контроле на путевима и претресе. Са највишег врха им је наређено да одузимају регистарске таблице косовскометохијских градова које издају полицијске управе државе Србије. Заплењују их на прелазима, али прете да ће Србе да претресају где стигну. Споразумом из Брисела Срби су на Косову и Метохији своја возила пререгистровали на ''РКС'' (''Република Косово'') таблице, јер им оне дају какву-такву сигурност за кретање по покрајини, с тим да се један број њих одлучио за узимање ''КС'' таблица које је својевремено увела УНМИК мисија. Водили су се тиме да ће плаћати само једну регистрацију, а моћи ће да се крећу по целој земљи. Објашњење о постигнутом договору о слободи кретања није било јасно и погрешили су.

Срби који су возила регистровали на'' РКС'' таблице плаћају дуплу регистрацију, ''косовску'' и своју стару, на име града где су живели, на пример ПР, УР, ПЗ и тако даље. Косовка полиција зна да они, уколико крену пут прелаза Мердаре или Бела Земља, или се враћају из централне Србије, у ауту морају да имају српске таблице и ту наступа шиканирање. Сви су на мети, обични људи, возачи санитетских возила, сви, без милости. У болницама и домовима здрваља већ страхују како ће превозити болеснике. Једном речју, влада општа хајка на регистарске таблице.

Занимљиво је, када смо већ код регистарских таблица, да поменем да уколико прелазите у централну Србију са ''РКС'' регистарским ознакама плаћате осигурање од 105 евра за месец дана. Уколико прелазите у централну Србију са ''КС'' таблицама плаћате све исто. Разлика је једино у томе што за возило са ''РКС'' регистарским ознакама морате да узмете привремене таблице, док са ''КС'' таблицама можете у централну Србију. То што ви идете на само дан, два, пет, а не баш на 30 дана, то никога не занима. Осигурање мора да се плати за цео месец. То је једина могућност, друга је да не идете аутом. Полиција, али и свако други ко види ауто са ''КС'' таблицама, зна да су, у 99,9 одсто случајева, у њему Срби, што баш и није пожељно у условима какви тренутно јесу на Косову и Метохији.

Да бисте возили по Косову и Метохији, морате да имате такозвану косовску возачку дозволу.

Значи, ти људи су у покрајини обележени, а слобода кретања по централној Србији их кошта више од сто евра. Обележени су и у централној Србији, да се не лажемо. Тако смо дошли до чињенице да само Срби са Косова и Метохије купују слободу кретања и то у својој земљи. Такав је договор постигнут у Бриселу. Иста се купује и када улазите у покрајину са регистарским ознакама градова централне Србије, 15 дана кошта 60 евра. Није важно што слободе кретања нема, важно је да је у договору одређена њена цена. Да није тужно, било би смешно! Али ту није крај мукама! Да бисте возили по Косову и Метохији, морате да имате такозвану косовску возачку дозволу. Њу добијате тако што, уз остала косовска документа, прилажете, а они узимају, српску возачку дозволу, не признају фотокопију. Е сада, ако имате дуплу регистрацију ви не можете без дозволе да возите по централној Србији. Незванично, поједине полицијске управе у централној Србији су престале да издају дупликате возачких дозвола. За њу је било потребно, уз уплату, да прогласите возачку дозволу неважећом, као да сте је изгубили. Питамо, шта да раде сада Срби са Косова и Метохије? Таман да и до прелаза некако пренесете српске регистарске таблице, платите осигурање и порез на прелазу, већ сте платили две регистрације, како ћете даље без дозволе?

До првог јуна Срби на Косову и Метохији морају да имају ''косовску возачку дозволу''. Сви знају за овај проблем и сви се праве луди. Када кажем да Србима на Косову и Метохији кичма пуца од Боркових договора, разумете шта хоћу да кажем? Можда се иза свега овога крије нека мудра политика званичног Београда, само је ми не препознајемо. Нама, таквима какви јесмо, све ово у преводу значи да аутом не можемо, без великог ризика или дебело дубоког џепа, нигде. Опет затварање по селима, кућама.

Уколико се одлучите за пут до централне Србије аутобусом или комби превозом, онда су проблем личне карте.

Уколико се одлучите за пут до централне Србије аутобусом или комби превозом, онда су проблем личне карте. Уколико имате стару личну карту која је још важећа и чије је важење продужено, да изађете можете али повратка на Косово и Метохију вам нема. Албанци је не признају. У том случају морате да имате нову, српску, личну карту или ''косовска документа''. Наша лична карта опет важи само до првог јуна, а онда се можете кретати једино уз пасош или ''косовску личну карту''. Уколико дате српски пасош а они вам на прелазу ударе печат ''државе Косово'' ви морате да идете на неки од граничних прелаза да вам то у пасошу пониште, јер та ''држава'' не постоји. Такво је бар упозорење. Познајем многе Србе који већ сада никуда не путују због личних докумената, могу само да замислим како ће бити од првог јуна. Да не причам о вишесатном задржавању аутобуса и комбија на прелазима, без икаквог ваљаног разлога.

Тако изгледа живот Срба са Косова и Метохије у ове дане док се чека одлука о спровођењу председничких и парламентарних избора у јужној српској покрајини. Свакодневне муке и невоље, без имало логике и смисла. Све што им се свакодневно дешава је за рубрику ''Веровали или не''. То је та преса која стеже, и чија тескоба није толико гушила док се Срби нису ухватили за једну њену страну. Једни стежу већ деценијама, навикли смо, али од када је и Београд почео да стеже, стварно боли. То је стварно по оној народној ''и куку и леле''!

 

Од истог аутора

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли подржавате формирање „малог Шенгена“ између Србије, Македоније и Албаније?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер