САД ће дати одобрење за формирање "Војске Косова"

Ова изјава је очигледно изазвала брзе реакције целе светске дипломатије која има интерес да се Балкан не трансформише у темпирану бомбу, која може да поново донесе рат у срце Европе. На жалост, сигнали нису охрабрујући. Проблем се, наиме, не може обухватити оквиром српско-косоварског конфликта, већ га треба проширити на цео светски геополитички систем, посебно на дипломатске односе између Москве и Вашингтона, Србије и Европе.

Управо због значаја који регион има у светској геополитичкој равнотежи, није случајно да је Приштина говорила о Русији, пре него о Србији, као о претњи за властити опстанак, и као узроку убрзавања милитаризације снага безбедности, јер ако је Србија највећи савезник Русије на Балкану, Косово је, са своје стране, највећа стратегијска база НАТО-а на тој истој територији. Из тог разлога, влада у Приштини се послужила руском претњом, како би поспешила заузимање благонаклоне позиције од стране НАТО-а према одлуци да се наоружају безбедносне снаге Косова, стварајући тако од њих једну стајаћу војску.

Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг одмах је тражио од председника Косова Хашима Тачија да блокира поступак јер је у супротности са стабилизацијом региона. Па ипак, изгледа да порука није послушана. Напротив, управо због тога што су, како НАТО тако и ЕУ, одбацили у зачетку идеју о војсци Косова, услед страхова од заоштравања конфликта са Србијом, Приштина је одлучила да затражи овлашћење директно од Вашингтона. Многе у Америци тишти тај проблем и многи су спремни да пажљиво саслушају косовске захтеве, пре свега у контексту сукоба са руским непријатељем.

Трампова администрација, упркос наводном приближавању Русији, никада није крила своју подршку независности Косова. Постоји један део Конгреса САД који је званично затражио од америчке владе да пружи подршку пројекту Приштине. Посебно Елиот Енгел, верзирани конгресмен Демократске партије око балканских питања, изјавио је, да иза ове одлуке Косова треба да стане администрација Трампа, како би се опонирало наоружавању Србије од стране Москве. Америчка амбасада на Косову, такође је почела да позитивно оцењује Тачијеву одлуку након првобитног негативног мишљења. Мишел Шон, портпаролка америчке амбасаде у Приштини, начинила је значајан пробој. Америчка функционерка, у одговору на питање око овог проблема, потврдила је, да ће САД подржати предлог у случају дубље уставне реформе, и пре свега, уз један транспарентан процес укључивања свих заједница – пре свега оне српске.

Одговор Москве био је брз. Кремљ не само да је хитро одбио оптужбе владе у Приштини да хоће да подржи српску потенцијалну инвазију Косова, већ је такође затражио од председника Тачија да прекине процес трансформације безбедносних снага Косова. Према портпаролки руског министарства спољних послова Марији Захаровој, идеја рађања војске Косова је у супротности како са резолуцијом 1244 СБ УН-а, тако и са споразумима који произилазе из пацификације конфликта. Према Русији, стварање једне оружане силе не би имало за последицу ништа друго до креирања још веће поделе између Београда и Приштине, поново доводећи до усијања цео балкански регион и односе са суседним државама.

Превео са италијанског: Небојша Вуковић

Извор: http://www.occhidellaguerra.it/usa-ok-allesercito-del-kosovo-gelo-con-mosca/