Srpska politička elita je žrtvovala Kosovo zarad opstanka na vlasti i evrointegracija

Politički analitičar i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović u intervjuu za list Komsomolskaja pravda govori o kosovskom problemu i stavu aktuelne vlasti, kao i o ulozi Rusije i Zapada po tom pitanju.

Kako će se razvijati situacija s Kosovom? Da li će biti neke nove skupštinske rezolucije?

- Srpska vlast se, nažalost, ponaša kao da problem Kosova ne postoji, pokušava da ga marginalizuje i tretira ga kao neki neprijatan „kamen u cipeli“ koji je žulja i ometa na njenom „evropskom putu“. To je za mnoge posmatrače bilo iznenađenje, s obzirom na biografije i političko poreklo aktuelnih srpskih lidera, koji su bili bliski saradnici Slobodana Miloševića i Vojislava Šešelja (ali ne i za mene i kolege iz Nove srpske političke misli). Srpska politička elita je Kosovo žrtvovala zarad opstanka na vlasti i evrointegracija. Što se tiče eventualne nove skupštinske rezolucije o Kosovu, nju je najavio predsednik Nikolić, ali to, zasad, deluje više kao njegova lična inicijativa i pokušaj da se vrati fokus javnosti, s obzirom na to da je poslednjih meseci prilično politički marginalizovan od strane vlade i novog premijera, svog doskorašnjeg saborca Aleksandra Vučića. Ali s obzirom na sastav parlamenta, kao i iskustvo sa prethodnom rezolucijom, od te inicijative ne očekujem ništa dobro. 

Koji će biti prvi koraci nove vlade u vezi sa Kosovom?

- Beograd, to jest, aktuelna vlast u Beogradu, nastavlja sa politikom tihog puštanja niz vodu svoje južne pokrajine. U novoj vladi više nema čak ni posebnog ministarstva za Kosovo i Metohiju, niti ministra koji je za Kosovo zadužen. U prethodnih godinu dana od potpisivanja Briselskog sporazuma sa Prištinom, a pod patronatom EU, srpska vlada je ispunila sve što je od nje traženo – uvela je granične prelaze sa Kosovom, prisilila tamošnje Srbe da izađu na kosovske lokalne izbore, dopustila da Kosovo dobije međunarodni telefonski broj itd. Mislim da će Beograd u narednom periodu tražiti da se konačno formira „zajednica srpskih opština“ na Kosovu, koja je predviđena Briselskim sporazumom, a čije osnivanje Priština neprestano prolongira, uz prećutnu podršku EU i Vašingtona. Ali, sve u svemu, neće pokazivati previše inicijative u vezi sa kosovskim problemom.

Šta će uraditi Beograd u kontekstu izbora koji će se uskoro održati na Kosovu? 

- Zvanični Beograd je već pozvao Srbe sa Kosova i Metohije da izađu na predstojeće kosovske parlamentarne izbore, što je, razume se, samo još jedan korak u faktičkom priznavanju kosovske nezavisnosti i kosovskih institucija u Prištini. Isto kao što ih je prošle jeseni ne samo pozvao nego i bukvalno prisilio da izađu na kosovske lokalne izbore u okviru realizacije plana implementacije Briselskog sporazuma. To se od Beograda očekuje u vodećim zapadnim prestonicama i srpska vlast to očekivanje ispunjava.

Kakva će, po Vašem mišljenju, biti uloga Rusije po pitanju Kosova?

- Rusiji su u ovoj situaciji oko Kosova prilično vezane ruke. Ne zbog toga što joj, kao što se pokušava predstaviti od strane prozapadnih lobista, tobože, zbog Krima, Abhazije, Osetije, Pridnjestrovlja i aktuelne ukrajinske krize odgovara kosovski presedan, već zbog toga što zvanični Beograd, pod pritiskom Zapada, vodi politiku faktičkog, korak-po-korak, prihvatanja kosovske nezavisnosti. Iz Moskve je, sa najviših mesta, više puta poručivano da oni „ne mogu biti veći Srbi od Srba“. A tu je i „Južni tok“ kao glavni ruski prioritet u regionu, zbog kojeg Moskva takođe ne želi da rizikuje da se bez velike potrebe konfrontira sa zvaničnim Beogradom. U tom smislu, rekao bih da se Rusiji prilično ograničava prostor da se aktivnije i konstruktivnije uključi u rešavanje kosovskog problema, barem dok sama srpska vlast to pitanje ne poteže i ne traži rusku podršku. Ali mislim da bi ipak moglo i trebalo da se Rusija aktivnije postavi kao zaštitnik ugroženog srpskog življa na severu Kosova, i to kako u humanitarnom, tako i u političkom smislu.

Kakva će biti pozicija Zapada?

- Zapad od početka vodi priču oko nezavisnosti Kosova i to ne krije. Vašington, Brisel, Berlin, London i Pariz su bili glavni akteri i sponzori kosovske nezavisnosti, inicijatori bombardovanja Srbije 1999. i organizatori pritiska na zemlje širom sveta da u što većem broju priznaju nezavisnost te istorijske srpske pokrajine .U tom pogledu, ne očekujem da će biti nekih većih promena, osim što će se taj pritisak nastaviti i verovatno još pojačati.

Razgovarao Aleksandar Hodakin

(Komsomolskaja pravda-NSPM)