Трећи новембар - дан националног понижења и срамоте у режији Владе и Александра Вучића

ТРЕЋИ новембар 2013. године у историји српског народа обележаваће се као дан националног понижења, српске бруке и срамоте коју је актуелна власт наменила сопственом народу.

Тога дана је режим Александра Вучића присиљавао Србе уз примену бројних репресивних процедура да изађу на локалне сепаратристичке изборе које је расписала председница самопроглашене државе Косово Атифете Јахјага.

Методе присиле су биле разноврсне, од претње губитком посла до угоржавања личне безбедности.

Најсрамнији је поступак српске жандармерије која је заједно са својим тадашњим командантом Братиславом Дикићем била на Косову и Метохији и заједно са ROSU полицијом, KFOR-ом и EULEX-полицијом наводно обезбеђивала изборе.

Када је крајем дана већ била очита чињеница у Косовској Митровици да су Срби апсолутно бојкотовали изборе, жандармерија је навукла фантомке и поразбијала бирачке кутије са јединим циљем да се избори понове.

Грађанима Косовске Митровице и данас одјекује у ушима захтев ондашњег првог потпредседника Владе Александра Вучића NАТО пакту да му дозволи четрдесет пет минута да са комплетним безбедоносним снагама уђе на Косово и Метохију како би „дисциплиновао” Србе.

Нажалост, управо тих дана смо чули да ондашња два челна човека српске владе сасвим неосновано и без икаквог доказа, што је време потврдило, а на један подао начин оптужују Србе који су бојкотовали изборе за убиство литванског полицајца. И то није крај српског моралног срозавања од стране власти која је за бацање бомбе у кафићу „Панда“ у Пећи 1998. године где је убијено шесторо српских младића, оптужила српске обавештајне службе без икаквих аргумената.

Последица таквог моралног пада је и вијорење заставе „Велике Албаније” на стадиону Партизана у српској престоници и то у режији брата званичног председника владе Албаније. Таква порука не смета председнику Владе Србије да ипак званично прими председника владе Албаније која јасно показује територијалне претензије према Србији.

Додуше, и сама јавност Србије у задње две године је приметила да је из вокабулара председника Владе ишчезла синтагма да је Косово део Србије. Ово је нарочито уочљиво после потписивања Бриселског споразума.

 (саопштење Покрајинског одбора ДСС за Косово и Метохију)