"Војска Косова" и катастрофална национална политика Александра Вучића

Данас ће председник самопроглашене републике Косово упутити скупштини ове парадржавне творевине закон о безбедоносним снагама Косова. У оквиру тог закона предвиђа се да Косово добије праву војску са свим родовима, која наводно треба да штити територијални интегритет и суверенитет ове сепаратистичке области.

За све време трајања кампање о формирању војске Косова, коју је покренула Приштина резолуцијом у скупштини Косова, званична власт у Београду упадљиво ћути. Нема реакције ни министра унутрашњих послова Србије, ни министра одбране а ни свемогућег председника Владе Србије Александра Вучића, без обзира што се на тлу Србије ствара супротстављена и непријатељска војна и армијска формација. Премијер Србије се јуче чуо са председником самопроглашене репубулике Косово са ким је разговарао, како медији преносе, о посети Могеринијеве Балкану, о даљем наставку преговора Београда и Приштине као и о имплементацији Бриселског споразума. Још не тако давно Александар Вучић је усмеравао отровне стреле према некадашњем председнику Србије Борису Тадићу само због тога што се на аеродрому у Дубровнику руковао са Хашимом Тачијем, док данас тог истог Хашима Тачија председник Владе први позива да ћаскају онако пријатељски... Они упућенији кажу да је стварни разлог за позив из Београда Приштини био предстојећа предизборна посета Александра Вучића Косову, у којој се он нада да ће посета бити одобрена и без икаквих препрека. Председник Владе Србије је то заслужио имајући у виду да је управо гласовима његове „Српске“ листе Хашим Тачи изабран за председника ове сепаратистичке творевине.

О војсци Косова ни реч. Гледајући са ове дистанце пре четири године су Ивица Дачић и Александар Вучић посетили седиште НАТО пакта у Бриселу после потписивања Бриселских споразума у којој су захтевали од ове војне алијансе да будућа војска Косова не долази на север Косова и Метохије. Значи да је највише руководство Републике Србије још тада прећутно аминовало формирање војске Косова, без обзира како се она звала. Сетимо се да их тада није примио генерални секретар НАТО пакта Данац Расмунсен него неко од његових помоћника.

Поставља се питање да ли Србија има механизме да спречи настајање војске Косова. Сигурно је да има. Али не гласовима тзв. Српске листе с обзиром да ће предложеним законом Хашима Тачија ови гласови бити маргинализовани. Они вреде само када је избор Хашима Тачија за председника самопроглашене републике Косова у питању. Начин на који званични Београд може да спречи формирање ове класичне војне формације је Кумановски споразум у којем је јасно подвучено да Србија после годину дана од доласка КФОР-а на Косово и Метохију има право да у јужну српску покрајину упути до хиљаду војника и полицајаца. То је договор између Србије и западног војног савеза који до данас никада није спроведен у дело. За све време од 1999. године до данас занични Београд скоро никада није тражио да се таква одлука испоштује. Реализацију таквог договора много пута до сада само су захтевали Срби Косова и Метохије. Ако би Београд инистирао на овом захтеву војска Косова не би била формирана. Овај број од хиљаду војника и полицајаца сасвим безбедно може да дође на Косово и Метохију, пре свега на север Косова, а да не дође до никаквог војног ризика. То није никаво заштравање, већ напротив, испуњавање договореног између Србије и НАТО пакта.

Председник Владе Србије мора јасно својим западним пријатљима да каже да ће се у случају формирања војске Косова до хиљаду војника и полицајаца вратити на Косово и Метохију. У оваквој ситуацији Александар Вучић не сме да се понаша као по питању тзв. руског воза или «одбране зида» у Косовској Митровици где је био довољан само један позив из Брисела да он одустане и од „руског воза“ и од одбране зида. Председник Владе Србије воли да се у јавности Србије размеће храброшћу коју нажалост, када је у питању одбрана Косова и Метохије, апсолутно не видимо. Јак на речима, кукавица на делу.

Можда је овакво ћутање Београда према највљеном формирању војске Косова везано и за предстојеће председничке изборе. Председнику Владе Србије је јако потребна подршка Брисела током предстојећих избора, нарочито затварање очију Европске уније  пред изборном крађом која се спрема у Србији. Брисел је 2016. године током парламентарних избора зажмурио пред масовном изборном пљачком која је управо најевидентнија била на Косову и Метохији. Поједностављено речено, знанични режим жели да неометањем стварања војске Косова добије подршку Европске уније за даље владање Србијом па и преко предстојеће изборне крађе.

P.S.

Када сутра председник Владе Србије из свог новосаграђеног хотела на Копаонику буде посматрао кретање војске Косова јужним падинама Панчићевог врха схватиће ваљда размере катастрофалне националне и државне политике коју је водио.