Нико мене не може толико мало да плати колико ја могу мал да радим. Овакве наопаке мисли су најизразитији продукт филозофије прохујалог времена. Онај који „мало плаћа“ створио је „идеалан“ друштвени систем у којем је себи дао централно место.

Српски народ мора спровести своју демографску обнову, која је једино могућа јачањем породице и породичних вредности. Хришћанска демократија, као нови српски конзервативизам треба у томе да види свој приоритет.

Основа једног народа, његова суштина, јесте његова историја и култура. Повратак сопственим традицијама, вери, историји, језику, писму од изузетног је значаја за опоравак српског националног бића. Форсирање позитивних културних садржаја допринеће моралном оздрављењу посрнуле нације.

ЕУ нити је социјалистичка Југославија, нити функционише по принципу издржавања „подобне клијентеле“, нити народи у окружењу желе обнављање југоносталгије у европско-западнобалканској варијанти, нити икоме, сем као „корисни извршиоци налога“, овакве евроутопистичке квазиелите – дугорочно требају.

ЕУ сада има јаснију економску и реалполитичку алтернативу на спољнополитичком плану. То је Русија на првом месту. Русија која постаје озбиљан гарант безбедности и регионалног мира на овом простору. И једини гарант очувања Косова и Метохије у Србији на светској спољнополитичкој ветрометини.

Грађанину је јасно да ће, с обзиром на то да је Србија држава српског народа и свих грађана Србије, његово дете, дипломирало са највишим оценама, можда доћи у ситуацију да не добије посао због неког од могуће полуобразованих „осталих грађана не-Срба“.

Ко каже да је „наш“ образовни систем неефикасан кад и даље већина сматра, чињеницама упркос, да су Срби „етничка“ нација. Последња, јер су чак и савремени Немци напустили тај концепт. Време је да свој национални идентитет уподобимо сопственој (пре)богатој традицији.

„Српски ревизионисти“ желе да се грађански рат опише онако како је изгледао, а не како то чини идеолошки и политички острашћена комунистичка мањина, која је победила и истребила своје неистомишљенике и противнике. 

Независно од свега, неће бити добро ако шестооктобраши, на крају, напишу и историју Деведесетих и Петог oктобра. Још горе ће бити догоди ли се ово што је портпарол НАТО Џејми Шеј изговорио марта 1999. године: «Србе треба спокојно бомбардовати јер ће све брзо заборавити».

Индикатор садашњег (јадног) стања српске нације су одговори на два „јеретичка“ питања – да ли су (и) хомосексуалци Срби и да ли су (и) Роми Срби? „Веровали или не“ потврдни одговори би били по „европском стандарду“ супротно сталном испирању мозга од стране евроунијатског покрета.