Kuda ide Srbija | |||
Povratak srpskom nacionalnom korpusu – svi Srbi jedna nacija |
četvrtak, 20. jun 2013. | |
Srbi imaju tragičnu istoriju. Ta tragičnost i danas traje, njene posledice su ogromne, ali popravljive, i nažalost tragična srpska istorija se nastavlja i ponavlja. Pogledajmo kakva nam je savremenost: u neprekidnoj smo krizi, ekonomskoj, egzistencijalnoj, etničkoj, bezbednosnoj, civilizacijskoj. Svi segmenti života su zaustavljeni, stojimo u mesto dok drugi narodi idu napred. Izmenjena je i naša ljudska priroda, desocijalizujemo se, odrođavamo se, postajemo emocionalno tupi, prazni, tvrdi, uvlačimo se sami sebi pod kožu, žmurimo na sve ljudske nevolje i držimo se samo svojih nagona, duhovno osiromašujemo, društvena nadgradnja je sužena na nagonske zahteve. Jednostavno, degenerišemo se. Nestaje nekad veliki srpski narod, snažnog duha, velike socijalne međusobne ljubavi, spreman na bezgraničnu žrtvu za bližnjeg, za svoj narod i svoju državu. Jednostavno, postajemo jedno novo biće, ali vrlo siromašno duhom, dekompleksno, uprošćeno. Kolektivna svest skoro nestaje i dalje se rasejavamo i lako prilazimo drugim narodima, lako i bezbolno, sa radošću, bez imalo dramatike. To nas vodi u nestajanje srpske nacije a time i srpske zajednice koja se zove porodica i država. Kako da se vratimo sebi, kako da zaustavimo sopstveno nestajanje, kako da preokrenemo smer u poželjnu perspektivu. Jednostavno, da se vratimo svojoj istoriji i tradiciji, svojim identitetima, srpskoj civilizaciji, i svojoj nacionalnoj svesti, da pronađemo sebe. Srbi su darovali nekoliko naroda. Nekada su Crnogorci bili najbolji Srbi, živi izvor srpske nacije, nema mesta u Srbiji gde ne žive Crnogorci. Sada su deklarisali sebe posebnom nacijom. Imaju svoju teritoriju, državnu organizaciju, uzeli i deformisali su srpski jezik za crnogorski jezik, otimaju srpsku pravoslavnu crkvu, a osnivaju crnogorsku pravoslavnu crkvu. Granica Crna Gora – Srbiji odavno administrativno funkcioniše. Druga nacija koja se formira od Srba su Bošnjaci. Nemaju svoju teritoriju, nemaju državnu organizaciju, nemaju svoj jezik i pismo, ali sve to nasilno i veštački stvaraju i traže svoju teritoriju u Raškoj oblasti, rodno mesto Srbije, buduću državu zovu turskim imenom Sandžak. Imaju svoju islamsku veru i versku organizaciju. Srpski jezik deformišu u bosanski jezik. Dosada nisu imali svoj jasan i čvrst nacionalni identitet. Bosna je bila srpska država, Bosanci su mahom srpskoga porekla, sada muslimani Balkana žele da to bude njihova matična država. Ali mnogi su svesni svoga srpskog porekla i sebe smatraju Srbima islamske vere sa osobenom kulturom verski opredeljenom. Islamizirani Srbi veoma bi se rado vratili srpskoj naciji, ali na dostojanstven način, ali da zadrže svoju islamsku veru. Makedonci su se formirali i kao nacija, i kao država i kao posebna crkva. A to je bila srpska državna teritorija, Stra Srbija, a njeni stanovnici uglavnom Srbi i Grci. Sada su Srbi u Makedoniji nacionalna manjina. Ogroman broj Albanaca su srpskoga porekla. Prvo su Srbi primili islam, zatim su albanizirani. Sada su ti albanizirani Srbi smrtni neprijatelji svojoj braći pravoslavnim Srbima. Oteli su teritoriju Srbije i sada formiraju drugu alabansku državu na Balkanu. Masa Srba u srednjem veku se odselila u Austrougarsku, nekoliko desetina hiljada porodica se odselilo najmanje u dva velika turnusa, zajedno sa srpskom pravoslavnom crkvom. Masa tih Srba su postali Austrijanci, Mađari, Rumuni, Rusi. Nema broja koliko Srba je prešlo u katoličanstvo i istovremeno promenilo svoj nacionalni identitet. Najviše njih je prihvatilo hrvatski nacionalni identitet. Strašan genocid nad Srbima u Hrvatskoj je doprineo da Srbi Hrvatske konvertuju u hrvatsku naciju. Jezik im je bio i ostao srpskohrvatski. Vera hrišćanska, rimokatolička. Najmanje 6 do 9 miliona Srba su turski državljani koji su prisilno iseljavani u Tursku od 14. do HH veka. Ti Srbi, iako su turcizirani, nikad nisu prihvatili turski nacionalni identitet bez ostatka. Neprekidno se Srbi i dalje iseljavaju iz Srbije i rasejavaju po celom svetu, po svim kontinentima: Kanada, SAD, Azija, Australija, Afrika. Dugotrajna neredovna situacija u Srbija je psihički iscrpela njene stanovnike i vrlo lako i vrlo rado konvertuju u nove nacije i nove konfesije. Srbija u srednjem veku je imala oko 10 miliona Srba, sada nas ima manje od 7 miliona. Gde su nestali ti Srbi? Pa u drugim nacijama nas ima najviše, više nego u Srbiji, a u mnogobrojnim ratovima izginuli su milioni Srba, pomrli u epidemijama zaraznih bolesti a i stalno migriramo. Neophodno je da se stvori nacionalni, državni program i aparat da svi Srbi, ma gde živeli i ma kojoj konfesiji pripadali, imaju svoj srpski nacionalni identitet, da se tako izjašnjavaju, i da se na tome ozbiljno, dugoročno, uporno, neprekidno radi, da se uključe svi činioci koji na bilo koji način mogu da doprinesu tome. Moraju se svi Srbi vratiti svojoj srpskoj matici i da budu SVI SRBI JEDNA NACIJA. To je strateški, nacionalni i civilizacijski interes države Srbije i srpskoga naroda. Ovaj tekst će biti poslat svim relevantnim srpskim činiocima:
Svi ovi činioci imaju svoju svest o ovom srpskom nacionalnom problemu i svoju zamisao kako da se to reši. I trebalo bi da imaju sopstveni program, samostalan ili u sklopu državnog programa, kako da se reši ovaj srpski nacionalni civilizacijski problem Udruženje građana Novi Pazar |