„Праведна држава“ као национални програм

Људска заједница се заснива на поверењу. Сигурност да нећемо бити оштећени, преварени или напуштени ("владавина права") и гаранције да кад се поверења изневери, мере које ће успоставити поверење неће изостати, су неопходни.

За заједнички живот неопходна је "владавина закона", tj. заштита угроженог, казна и контрола агресора. Такво поверење и такве гаранције представљају с тога интересе свих заједница па и државних заједница. У супротном, нашли би се у Хобсовом "природном стању" хаоса и самоуништења (Thomas Hobbes: Leviatan). С појавом нација u 19. веку ти интереси представљају неку врсту националних интереса и некад могу бити формулисани у облику националног програма. У моментима друштвених криза, национални интереси, националне вредности и врлине и национални програми или чак суштина националног идентитета су често евоцирани. Европа 19. века доживљава рађање нација, и у писаној речи и дискусијама питања националних врлина често су на дневном реду. Тако је то било на пример у Немачкој, где дефинисање шта је "Deutsche Tugend " (немачка врлина) заокупља пажњу филозофа и интилегенције до данас. Слично, много касније, после 11 септембра 2001, Америку захвата талас преиспитивања "америчких вредности" (American values).

Шта су онда српски национални интереси, шта је српски национални програм? Питање је такође старо и у различитим кризним моментима, многи су покушали да даду одговор, од времена отоманске окупације, преко Начертанија Илије Гарашанина, укључујући и даншње време разних форми окупације тих земаља од стране НАТОа и САД. Различити неформалне али дугачке листе конкретних циљеви су биле предлагане.

Неки ће рећи да је и "Меморандум" САНУ из 1986. био нека врста програма, мада ја мислим да је то пре био програм спашавања Југославије који је одмах злоупотребљен. Али то је једна друга расправа. То што се онда десило упућује на опасности једне овакве теме, те ја зато молим читаоце да конзумирају овај текст умерено и не више него што он то јасно нуди.

Праведна држава

Конзервативне заблуде да се етничким јединством, заједничким језиком, религијом, културом и заједничком традицијом и многим другим карактеристичним особинама грађани једне нације могу груписати у држави давно су напуштене. Мада се такве идеје често чују ми ипак знамо да су Србија и такозване "српске земље", које су ван Републике Србије, једним великим делом насељене становништвом које, дефинисано на горњи, конзервативан начин, нису хомогене. Насупрот, оно што државе чини стабилним заједницама и што се морално може оправдати, изгледа да треба да има неку сасвим другу природу од оних горе наведених. Заснивање заједнице која свим члановима обезбеђује подједнака добра и чије су обавезе, могуће неједнакости у расподели и u обавезама, морално прихватљиве, захтева принцип који је довољно универзалан и прихватљив од свих. Сваки "мање универзалан" принцип би био узрок неједнакости и обавезно учинио неке чланове заједнице мање задовољним. Разлог за такво универзално значење тог концепта, који сад називамо правдом, је дакле у томе што тај концепт могу да прихвате сви у једној заједници, без обзира на неке разлике, праве или умишљене, као што су etnos, језик, религија и сл, које могу да постоје између појединих група.

Питања, која изгледају веома комплексним, могу да имају кадкад сасвим једноставан одговор који се скрива у концепту неке битне заједничке особине предмета расправе. Тај концепт ипак мора да буде и нешто више: да буде универзалан, те мислим да националном интересу управо одговара један такав концепт правнедржаве, или још конкретније, концепту праведнедржаве.

Национални интерес и програм

Прихватање таквог принципа је и само за себе од националног интереса. Наш национални интерес је да кроз постављање за циљ остварење правне и праведне државе окупимо све грађане Србије у заједницу где је тежња ка том принципу универзална, визија СВИХ грађана, која држи грађане на окупу и представља силу поверења и заједништва. Механизам како такав концепт делује је једноставан. Наиме, ако поједини чланови заједнице знају и уверавани су у пракси свакодневног живота, да и други чланови заједнице деле ту исту мотивацију у ономе што раде и где једни с другима долазе у контакт, онда је управо то средство које директно одржава заједништво, јер пре свега обезбеђује поверење. Појединачна листа свих делатности са детаљима како би се то остваривало је подужа и не могу овде да је дајем. Али једном речју, ако би смо, кад год нешто радимо, проверавали да ли су сви основни принципи правде, којих је само неколико, задовољени - на пример да ли је заједница праведна у смислу једнаких слобода и оправдање за неједнаке положаје, економске и било које друге, уз поштовање задовољења принципа једнаких могућности за све, и ако би смо се увек трудили да та начела буду задовољена, свака делатност би била обављена тако да би правда била такође задовољена у односу на све учеснике. Вероватно би, значи, кључни Rawlsовски принципи (John Rawls: Theoryof Justice), које сам ја овде дао само веома скраћено, требало да се поштују колико је могуће више.

Територија, идентитет, језик и писмо

Овако прихваћени принципи националног програма могу да имају важне последице. На пример, територија је за једну заједницу људи, који су међусобно везани на много начина и чине или породицу, део града, насеље, град или наравно државу, неопходан коститутивни део, где људи онда имају посебан однос према тој територији а она их повратно даље повезује у заједницу: та територија на известан начин одређује људе као што такође они одређују карактер те "територије". Зато није неважно која је територија једне државне заједнице и није неважно хоће ли, у случају Србије, Косово припадати Србији или неће.

Таква српска заједница би била обогаћена регионалном културом и историјом и заснивала се на широкој основи разноврсности али и заједништва и јединства кроз усклађених вредносних категорија које би дефинисале универзално прихватљив карактеристичан идентет.

Овако одређени национални интереси и основни принцип националног програма Србије, на основу "праведне државе" коју Србија прихвата и брани, с једне стране, не само да оправдава ту такву српску државу у тим границама и с тим становништвом које је чини, већ и обавезује да се она у окружењу залаже и брани грађане у суседним државним заједницама којима се права ускраћују. Таква српска праведна заједница би указивала на неправедне државе у околини, рецимо на "државу" Косово и указивала на безправно оформирање и одцепљење те територије од Србије или тражити обнову Српске Крајине. И она би, истовремено, стално сугерисала осталим околним заједницама да прихвате и за себе принципе праведности.

Интереси који се тичу окружења о којма говорим посебно се односе на ранији југословенски простор. Тамо где је концепт правне државе угрожен, свакако уз поштовање принципа немешања у унутрашње послове тих држава, неопходна је не само заштита очувања српског језика и ћириличног писма, која су део наслеђа тих грађана, већ је неопходна интензивна употреба тог писма и изучавање и неговање културе, историје и традиције наслеђа. У тим заједницама, ако су циљано занемариване и гушена обележја везана за српску прошлост, очување регионалне и националне географије, заштиту културно-историјског наслеђа и права на информисање и на српском језику, тамо је успостављење правде најпотребније. Али праведну државу треба пре свега остваривати у сопственој држави, јер што је светлост праведне државе јача, она ће даље допирати.

Национални интереси који се актуализују у праведној држави су, случајно или с намером, уграђени и у српску националну химну "Боже правде" и кроз њу широко прихваћени од sрпске нације. Нација, ако је и секуларна, може да прихвати да се групише чак и око симболичне фигуре "свемоћног" Бога правде и узме, као крајњу аспирацију, "свемоћ" заједништва коју таква правда обезбеђује. Зато је суштина српских националних интереса и први основни принцип српског националног програма не само држава права, у смислу поштовања закона, већ нешто изнад тога: праведна држава. Мислим да је то што чини државу Србију јаком, и то њени грађани, очито, осећају. И то је добро.

(Аутор је Професор универзитета, Халифакс, Канада)