Холивуд је одличан у причању прича, али тек треба да исприча једну од највећих прича од свих, причу о капитализму, најхуманијем и најпродуктивнијем економском систему кога је свет упознао.

Ако ФСС не жели да им Луковић у среду смечује лопту у петерцу против Аустралије, под хитно, о свом трошку, треба да шаље у Африку једног белог (а по могућству и једног црног) мага, са катанцем! Да „закључа“ лош џуџу (и руке српске одбране), а репрезентацији откључа врата завршнице.

Конкурс дакле, уређује једну морбидну ранглисту жртви по којој су оне из '96 већи скандал од оних из '99, или од оних из 1914. или рецимо, 1941. године?

„Замрзавајући“ у одређеном оквиру оно што је жива писана реч и непрекидна игра означитеља, како би то Дерида назвао, савремене књижевне сабласти претварају књижевност у политичког монструма, чиме она постаје још једна цртица из либерално-демократског павиљона српске свакодневне политике.

Међутим, иако се нова власт декларативно залагала за усвајање европских демократских стандарда и пуну афирмацију независне регулаторне праксе, убрзо је постало јасно да ни нови властодршци, а ни они који су с њима дошли у пакету, нису желели да се олако одрекну утицаја на медије.

Светозар Стојановић, тај непоновљиви човек, мислилац и делатник зачуђујуће енергије и неуништиве ведрине свима ће недостајати. Он је био и остаје пример тога како се може осмислити кратко и пролазно постојање.

„Самообмана је убитачна и за људе и за народе“, говорио је Његош. Ми смо у историји често подлегали таквим самообманама и пристајали на жртвовање најсветијих националних интереса у име одржавања разних идеолошких химера, као што је било и југословенство.

Родоначелник ове породице ујахао је у Београд 1944. године, зацаривши се као Нова Власт, иако овај терористички режим није био избор српског народа већ наших западних савезника.

Када бисте с њим водили неки озбиљан, интелектуални разговор, ништа се не би осећало од оног притиска који неки друштвени ауторитет са собом носи, који је професор несумњиво имао и на кога је увек могао да се позове, у мање или више експлицитном облику.

Таква је политика, и такав положај писца у њој… Она намеће спутаност у мишљењу и просуђивању; будући користољубива, лако запада у просташтво. Питања се грубо упрошћавају, по цену интелектуалног непоштења, па и лажи.