Б92 у рову за бебе или из фонда у фондацију

Како је Б92 пренео[1] у Скупштини Србије 17.11.2011. додељена су ордења и признања свим донаторима који су учествовали у великој хуманитарној акцији Фонда Б92 "Битка за бебе" којом је обезбеђено 160 инкубатора за 40 здравствених установа у Србији. Ова количина инкубатора задовољава „три четвртине потреба здравственог система, а средства је донирало више од 80 компанија, више од 500 појединаца и око 170 малих предузећа, вртића, школа, радњи, удружења грађана, факултета и спортских клубова“.

Лепој свечаности присуствовале су бебе „чија су лица учествовала у кампањи“, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић, председник Србије Борис Тадић, министар здравља Србије Зоран Станковић.

У типичном мајчинском духу госпођа Славица Ђукић-Дејановић је видела ову племениту акцију као шансу за наш „национално компромитован“ наталитет, односно за надомештање недостајућих 380000 грађана у недавном попису грађана (као да на планети нема 7 милијарди људи!).

У типичном политичком духу, међутим, госпођа Славица је описала ову хуманитарну акцију као начин за „прављење статуса Србије“ јер ће „превремено рођене бебе, након што су успешно савладале своју прву животну борбу, када за то дође време сести у посланичке клупе и бити бољи него њихови родитељи“. (Томе се и сама надам.)

Председник Фонда Б92 Веран Матић истакао је „да је акција 'Битка за бебе' најбоља коју је тај фонд реализовао, јер је решен проблем који је настао дугогодишњим запуштањем и створен национални консензус за решавање једног горућег друштвеног проблема“.

Морам признати да је за поштовање и сама напомена националног консензуса у тренутку кад и национално и интернационално у Србији јесте веома тешко препознатљиво!

А надасве ми се допала изјава г. Верана да треба „славити живот“, не само зато што почиње време слава у нас, већ и зато што сам га одмах замислила као „виолинисту на крову“ са инкубатором у рукама, односно са инкубатором у једној, а најављеним хуманитарним респиратором у другој руци, (а које сам, респираторе, и ја без питања „обећала“ нашим сународницима на Косову којих почиње да хвата страх за право на дисање...[2])

„To life, to life, Lechaim“![3]

Само да још свима, а не само бебама у инкубаторима (који ће, надам се, имати овлашћеног сервисера и одговорног „хуманитарног“ заступника) буде несмрзнуто око срца кад приме судске пресуде у Инфостан рачунима, или сопствене профите кроз хуманитарне донације! „May all your futures be pleasant ones, not like our present ones!“[4]

"Без подршке животу беба нема ни подршке старим људима, који су и сами често немоћни, ни осталим становницима ове земље. Ми смо без обзира на све разлике које нас деле дужни да славимо живот и емпатију јер само тако као друштво можемо да преживимо", визионарски је поручио Матић.

Са министром здравља Зораном Станковићем – који је изразио „задовољство због тога што ће реализацијом ове акције бити испуњени европски стандарди у области неонатологије и што ће најмлађим пацијентима бити пружен најбољи третман“ – сложила бих се и да нисам недавно била на састанку код њега, и сазнала, отприлике, да „сви фармацеути још увек ником поникоше“!

Можда је још неко успео да укапира након толиких година, осим нас неколицине који смо хуманитарни рад обављали легално преко Црвеног крста, да ни хуманитарно није џабе!

Покровитељ акције "Битка за бебе" био је сам председник Србије Борис Тадић. Баш лепо! Ем држава није покровитељ здравства, ем доказано воли децу...

И нека су баш „бебе“ прекинуле гласање посланика у Скупштини Србије! (Не знам шта су баш тада изгласавали, али могли су, не дај Боже, да изгласају да деци „поубијају“ кућне љубимце, или не дај Боже, допусте малолетницима да справљају лекове сами!)

Како Б92 даље преноси „Битка за бебе ће сада прерасти у фондацију, која ће и убудуће пружати помоћ здравственим институцијама широм Србије у борби за животе превремено рођених беба“. Чију?

Како се прераста из Фонда у Фондацију – ја не знам, нити је ико знао да ми каже те давне 1999. када је Комерцијална банка Београд ставила „вето“ на мој Solvay-Farmest нерезидентни хуманитарни рачун „Фонда за децу оболелу од цистичне фиброзе“ пре него је ушао у „европски инкубатор“...

Заиста је лепо што добитник Легије части г. Веран има потребу да део тог блаженства пренесе!

Разумем и да је данас новац толико битан да чак и обични просјаци више пута понављају “хвала” за пар новчића које још само препознаје порески систем Србије.[5]

Разумем да људима који одгаје бебу од мање од пола килограма, како су то урадили лекари у Лесковцу пре неколико година, и то без инкубатора, немају потребу да добију орден, већ... инкубатор!

Разумем и г. Доналда Трампа који је једном изјавио да „the Beggers cannot be Choosers“ (превод: Они који просе и/или моле не могу да буду ти који бирају).

Осим Б92?